Kada bi me neko pitao šta je potrebno da ljudi shvate Gvardiolinu veličinu?
Rekao bih, pa morao bi da pometla ovaj moćni Real Madrid sa jedno 4:0, pregazi ih i ponizi kao niko do sada.
OK, da li sada možemo da prestanemo sa “ćelava prevara”, “ja bih mogao voditi Siti”, “kupili mu najblje igrače pa lako je tako”, “vodio je samo najbolje timove na svetu” itd.
Molim vas prestanite s tim, veliki ste već sramota je. Gvardiola pomera granice fudbala.
BORNMUT – MAN JUNAJTED 2&0-3 MORAJU U LŠ
Da, usudio sam se da napišem sve ovo i da istrpim po ko zna koji put sve kritike zbog svojih stavova, jer iako svi znaju da sam arsenalovac do srži. Ne znam koliko puta su me prozivali da volim i ove i one egend treće i baš zato želim da egend iza činjenice da u sezoni kada je moj klub ispustio titulu od njega, kažem – ON JE GENIJE.
Šta je prva stvar koju će svi koji se ne slažu sa mnom reći? Ser Aleks Ferguson, naravno.
Čitajte pažljivo, ja nigde nisam napisao da je veći i bolji od Fergija. Zašto uopšte moramo da poredimo ere?
Fergi je još jedan moj veliki rival, pre ma kome ne da nemam i ne moram da imam objektivnost, nego naprotiv, kao “vengerista”, opet kažem – Papa Premijer lige. Ikona. Bez njega engleski fudbal ne bi bio ono što je postao i ostao do danas.
Ere su drugačije, Fergi danas ne bi dobio šest godina da gradi, pa tek onda dođe do prve titule. Ne možemo porediti njega Šenklija, Pejslija sa Pepom, kao što ne možemo ni Herberta Čepmana iz tridesetih godina prošlog veka.
Oni su sjajni menadžeri, legende, ikone, ali u samom taktičkom smislu tj. samo ono na terenu niko nije ispred Gvardiole. Osim toga, ni Pep nije nevinašce kada se govori u menadžerskom smislu. Navedite mi ko još ima ovoliko superzvezda i osvaja 6 titula u 6 godina, da ne pominjem kupove, Liga šampiona je samo pitanje vremena što govorim godinama I svi igrači su zadovoljni sa svojim rolama u timu.
Ako neko i nije zadovoljan (čitaj Kanselo) bez njega se može. Svi smo pričali “kako će sad nema levog beka u timu” – može. Igra mali Luis ili igraju četiri štopera celu odbrambenu liniju, kako god kod njega sve može.
FULAM – KRISTAL PALAS GG3+ SAMO NEKA PLJUŠTE
Ne treba da poredimo ere, zašto ne poredimo Pepa sa savremenicima. Evo vam Klop.
Ne mogu da zamislim da Klop ume da bude takav “competitive animal” kakav je Gvardiola. Klop je divan, odličan trener, roman romantic koji voli da umire u svojoj ideji da ne “underdog”, da nema para kao oni tamo, da on ne može da dovede koga želi i da zato igra “jo-jo”, malo je za titulu, malo jedva za LE. Klop, ma koliko se ljutili na mene ja čak gotivim Klopa, ali nije ta glava da može da evoluira u toj meri kao Gvardiola i da se menja i napreduje.
Ukratko – Pep je ambiciozniji, gladniji, željniji da svake godine pomera svoje limite, a ja nikada nisam stekao utisak da se Klop u toj meri bori sa samim sobom. On se bori sa izgovorima zbog kojih nije sposoban da u toj meri ima kontinuitet zbog čega bi bio svrstan među najbolje trenere današnjice. Klop je tvrdoglavi Nemac, koji ne odstupa od svojih ideja, i do 10% ih menja. Gvardiola je prvo forsirao igru preko krila i bekova, koje ove sezone otprilike ni nema. Jer, Kanselo nije tu, a Griliš i Silva nisu klasična prodorna krila, već “desetke” u telima krila. Nije imao “devetku”, pa je doveo Halanda i uvek ga pljuju što izmišlja nešto novo, a on samo pomera granice i igru čini samo lepšom.
Hajde da ga uporedimo sa prethodnicima u Sitiju što oni nisu ovde i nisu napravili dinastiju kao Pep?
Manćini je pravio svoje kombinacije sa Serđijem Bertom i dovodio igrače iz Firence poput Stefana Savića, Matije Nastastića i Stevana Jovetića. Prvog leta, Siti je potrošio 200 miliona funti, što je u ovo doba ekvivalent sa barem 500 i doveo je igrače kao što su – David Silva, Edin Džeko, Jaja Ture, Aleksandar Kolarov. Tokom svog drugog leta, dobio je i Serhija Aguera i Samira Nasrija i znate za kakve su oni igrače važili kada su došli na „Etihad“. Manćini je osvojio Premijer ligu, a maksimum u Ligi šampiona mu je bila osmina finala.
Manuel Pelegrini je takođe pravio svoje kombinacije. Dok je Manćini to radio sa Bertijevim igračima iz Serije A, Čileanac je tako obožavao igrače iz La lige – Alvara Negreda, Hesusa Navasa i Martina Demikelisa, dok je jednog Mangalu platio 50 miliona evra. Pelegrinijev domet u LŠ bilo je polufinale, koje bolje ni da nije igrao onomad protiv Real Madrida 2016. godine.
Poenta jeste u tome da su i Pepovi prethodnici imali ogromne budžete, da su dovodili skupocena pojačanja, da su dobijali ono što su hteli i da li su ikad prišli onome što je uradio Gvardiola? Od 2009. do 2016. godine, Mančester siti je, u tom periodu, kada cene nisu bile ovako nenormalne, potrošio blizu 700 miliona evra, a pamtite li ih po bilo čemu u Evropi?
Ne, nije ni Mančester siti plastika, niti je Pep ćelava prevara nadam se da je sada svima jasno.
Ne morate ga voleti, i nije na odmet ni mrzeti ga, ako ste navijači Reala, Junajteda, Liverpula, Arsenala kao ja, ali, svest o umeću Pepa Gvardiole je moderni blagoslov.
Nemojte očekivati da najbolji na svetu treba da se dokazuju u Aberdinu, Portu, Interovom autobusu i da će imati priliku da šest godina ne postanu šampioni.
To ne ide tako danas, to vreme je prošlo. To je kao kad ti roditelji govore “nema para preko interneta nađi pravi posao.”
Moderni fudbal ne prašta, a Pep je u njemu – iznad svih, 10+ godina.
Ko ne razume šta Gvadiola radi ne razume fudbal. On je Šumaher ovog sporta, Džordan ili ko god hoćete.
Dulle Varney