Holanđanin Botik van de Zandšulp ima tako komplikovano prezime da je morao na svom Fejsbuk nalogu da snimi kako se pravilno izgovara. Njegovo ime dobro će zapamtiti Miomir Kecmanović jer ga je Botik sprečio da igra finale u Minhenu, i eventualno osvoji svoju prvu ATP titulu.
Izgubio je Miomir u polufinalu, ali ubeđen sam da će Botik – ma kako se prezivao – vrlo brzo moći da se pohvali kako je pobedio jednog od najboljih tenisera sveta. Kecmanović je trenutno 32. reket planete, ali njegovo vreme tek dolazi. Ne samo zato jer su mu 22 godine, nego i…
– Ne volim šljaku, ali se bolje osećam na njoj od početka saradnje sa Nalbandijanom. I dalje je ne volim, ali bolje gradim poene, bolje se i krećem i razmišljam. Pomoglo mi je što sam igrao u Južnoj Americi na šljaci. Fokusirao sam se na kretanje, mnogo smo na tome radili. Nisam u početku baš ukačio, ali sada ide dobro. Nalbandijan mi je uneo novo razmišljanje o tome kako da igram – rekao je pre nekoliko nedelja Miomir Kecmanović posle poraza u četvrtfinalu Srbija opena.
Tu ga je pobedio, tesno sa 2:1 u setovima, najbolji igrač planete Novak Đoković, a Nalbandijan, o kome Kecmanović govori, svojevremeno je bio treći reket sveta. Naravno, reč je o legendarnom Argentincu Davidu Nalbandijanu koji je, eto, odabrao da trenira baš Miomira. Mišu, kako ga zovu svi koji ga poznaju.
Teško je u ovom trenutku reći koji su Kecmanovićevi limiti, ali sigurno je da će u narednih desetak godina biti jedan od najboljih igrača sveta. Nije to bilo teško zaključiti: na već pomenutom turniru u Minhenu on je u četvrtfinalu pobedio Gruzijca Nikoloza Basališavilija (još jedno komplikovano prezime), i to mu je bio 24. trijumf u ovoj 2022. godini. Sa tim brojem pobeda deli prvo mesto u svetu, 24 pobede ima još samo Stefanos Cicipas, trenutno peti teniser sveta.
BEZ EUFORIJE I AFERA
Naš Miša, rođeni Beograđanin, polako i nekako tiho krči sebi put. Nema afera vezanih za njegovo ime, nema euoforije, ali nije isključeno da posle predstojećih turnira na travi i betonu, podlogama koje mu odgovaraju, dođe i do neke vrste „Mišamanije“. Da dospe na naslovne stranice sportske štampe, da njegovi navijači počnu da masovno kupuju kačkete kakve Miša voli da nosi i da se zainteresuju za njegovu biografiju. A tu zaista ima šta da se sazna.
Kecmanović je svoj raskošni talenat pokazao već u juniorskim danima, pa je čak dva puta osvojio i Oranž boul, jedan od najpoznatijih turnira za mlade tenisere. On je tek treći igrač u istoriji koji je uspeo da odbrani titulu na Oranž boulu. Poslednji put se to desilo još 1974, a u međuvremenu su titulu osvajali i Federer, Rodik, Mekinro, Borg, Lendl, Kurijer… Ali niko dvaput. Miša je i prvi teniser koji je od 2011, i tadašnjeg uspeha Dominika Tima, osvojio u istoj godini najprestižnije juniorske turnire Edi Her i Oranž boul.
Do sada je u profesionalnoj karijeri samo od nagrada na turnirima zaradio 3.276.614 dolara. Tu ne ulazi zarada od sponzora. Sigurno da u porodici Kecmanović niko nije više zaradio od njega ali – nećete verovati – tu ima zvučnih imena, čak i ovenčanih većom slavom nego što je trenutno Miomir!
DEDA BIO HEROJ TOKOM EPIDEMIJE
Tri godine pre nego što se Miša rodio, dakle 1996, umro je njegov deda, profesor doktor Miomir Kecmanović. Profesor Kecmanović zapamćen je kao heroj epidemije variole vere u Jugoslaviji, koja je bila poslednja epidemija ove opake bolesti u Evropi. Odmah po saznanju da se nešto sumnjivo dogodilo, Kecmanović je otišao avionom za Prištinu gde je 16. marta 1972. registrovan prvi slučaj velikih boginja.
I ta epizoda našla se u opširnom članku čuvenog „Njujork Tajmsa“ u kome je Mišin teniski put opisan do detalja. Evo nekih delova tog teksta:
– Miomir Kecmanović je sa tetkom Tanjom Pavlov prvi put došao u Sjedinjene Američke Države u avgustu 2013. Miša, kako ga inače zovu, imao je samo 13 godina i sve mu je, bar tada, izgledalo drugačije. Vazduh na Floridi je prosto gušći, topliji i teži za disanje. Jezik i hrana su bili neobični. Njih dvoje nisu imali kola, pa je kretnja Floridom bio izazov. „Svuda smo išli peške. A to nije lako u Americi“, kaže Tanja Pavlov, Kecmanovićeva tetka. Jedna stvar koja nije bila različita je tenis, razlog zbog kog je Kecmanović i morao da ostavi ostatak porodice u Srbiji. Pozvan je da pohađa prestižnu IMG Akademiju da bi unapredio svoje veštine i ostvario cilj da postane elitni profesionalac kakav je danas. Najpre se mučio igrajući protiv dečaka koji su od njega stariji po četiri ili pet godina, da bi sa 17 završio juniorsku karijeru kao svetski broj 1.
– On je neverovatan mladić – kaže Hoze Lambert, dugogodišnji trener u IMG-u, gde je Kecmanović, uz nadzor tetke, proveo veći deo svoje adolescencije.
– Nije to bila laka odluka za moje roditelje, jer sam imao 13 godina. Ali, mislim da su napravili dobar izbor – rekao je Kecmanović.
Jovan Pavlov, Mišin deda po majci, bio je general jugoslovenske vojske na početku sukoba na Balkanu devedesetih godina prošlog veka, i bio je poznat po tome što se javno zalagao protiv oružanog konflikta. Njegove ćerke, Tanja i Maja, Mišina mama, morale su da se presele u Srbiju iz Hrvatske, gde su u to vreme živele.
– Mi smo zbog oca smatrane „neprijateljima“ i morale smo da se preselimo u Srbiju. A naš otac se javno, na televiziji, zalagao za mir – priča Kecmanovićeva tetka Tanja.
Ona je i bila ključna podrška Miomiru u SAD, dok mu se ostatak porodice nalazio u Srbiji. Kada su roditelji razmišljali šta da rade povodom IMG-ovog poziva, ona se ponudila da ide sa njim kao staratelj. Drugačije ga roditelji ne bi ni pustili.
ISPLAĆETE SE, PA IZAĐETE, I SVE JE U REDU
– Bilo je to teško. Ali, to je bila njegova sudbina, ne moja – kaže Kecmanovićev otac Dragutin. – Nedostaje nam mnogo. Odete tako u sobu, isplačete se, pa izađete i sve je u redu.
Tanja Pavlov, koja je doktorirala psihologiju, svom sestriću je postala menadžer, vozač, direktor zabave i kuvarica. Članovi IMG-a pomogli su joj da za Kecmanovića osmisli dijetu u kojoj nema mlečnih proizvoda, glutena i šećera.
Plašeći se da tada tinejdžer ne bude previše zatvoren i previše ozbiljan zbog teniskog života, Tanja Pavlov je ohrabrila Kecmanovića da ide u bisokope, na plažu, da igra golf sa prijateljima, vozi skuter…
Zbog neverovatnog talenta, Kecmanović je u kampu IMG bio stavljen u grupu starijih igrača. Kasnije je radio i sa nekim profesionalcima, kao što su Kej Nišikori i Maks Mirnji. Neko vreme se Miomir pitao šta uopšte traži tu.
– Bio sam toliko nervozan, da nisam mogao ni lopticu da vratim preko mreže. Mirnji je bio prvi veliki profi igrač sa kojim sam igrao kada sam došao ovde. On je specijalista za dublove, ali ja nisam toliko siguran na mreži, pa me je loptica mnogo puta pogodila, što ume da zaboli. Ali, bila je to dobra lekcija – seća se Miomir.
Kecmanović je juniorsku karijeru završio kao prvi na svetu, a u seniorskoj konkurenciji je debitovao kao broj 659. Danas je 32, sutra – ko zna, možda među prvih deset…
PROČITAJTE JOŠ:
NEVEROVATNO Đoković može da ostane bez prvog mesta iako Medvedev ne igra u Madridu