Čuveni Kobi Brajant je svojevremeno rekao: „Posao nije završen. Posao završen? Ne bih rekao“. Ove reči bi trebalo da se prenose kroz generacije u sportu kao „lek“ protiv euforije i prevremene radosti.
Nakon maestralne pobede nad Grčkom u četvrtak, samo tri dana kasnije košarkašku reprezentaciju Srbije očekuje novi izazov – put u Istanbul gde će otići na noge selekciji takozvanih „12 divova“. Ova utakmica kvalifikacija za Svetski kup između pomenutih nacionalnih timova je na programu od 19 časova po našem vremenu, a od 20 po lokalnom.
Iako je uspehom protiv „helena“ odrađen dobar deo posla, trebalo bi smiriti strasti i hladne glave napraviti sledeći korak. Jer, isti neće ništa značiti ukoliko se u nedelju ne osvoje dva boda, pošto če „orlovi“ ponovo imati imperativ pobede.
Na papiru, oni će imati dosta lakši zadatak, ali u realnosti, Turska bi mogla da bude svojevrsna „nagazna mina“. Glavni argument ovoj konstataciji je činjenica da će izabranici Svetislava Pešića protiv sebe imati ne samo suparnički tim, već i dvoranu neprijateljski nastrojenih navijača, a možda čak i sudija, s obzirom da selekcija Srbija „vuče“ neka veoma loša iskustva sa njima kada se igralo na Bosforu.
Ali, na stranu „spoljni faktori“, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti na ono što nas očekuje direktno na terenu dvorane „Sinan Erdem“. Samim tim, donosimo vam analizu igre narednog protivnika „plavih“, njegove mane i vrline, kao i šta bi trebalo učiniti kako bi se ostvario uspeh.
IGRA TURSKE
NAPAD
Pošto izabranici selektora Ergina Atamana ne raspolažu naročitom versatilnošću, napadačka postavka njegovog tima je poprilično jednostrana. U sastavu ima puno igrača koji umeju da „izmisle“ poene, možda čak i previše njih, pa je teško odrediti kome će ići lopta u ruke u raznim situacijama.
Šejn Larkin, Džedi Osman, Furkan Korkmaz, Sertač Šanli, Melih Mahmutoglu, Šehmus Hazer… Svi oni imaju poene u rukama, a jedini igrač sa istinskom sposobnošću da kreira i timu pruži nešto više od košgeterskog doprinosa je Alperen Šengun.
Zato i nije čudno što se „12 divova“ uglavnom oslanjaju na individualne kvalitete svojih pojedinaca. Njihove akcije su dosta jednostavne: pikenrol, da li na „kapici“ ili bočni, a „bol hendler“ šta uradi.
Kada pomenutu funkciju obavlja Šejn Larkin, on često pokuša da razdvoji odbranu nakon pika i da prodorom završi napad, ili bi jednostavno naskočio na distancu i „ispalio“ sebi svojstven pokušaj.
Sa druge strane, Džedi Osman se ne libi da „uvali rame“ svom čuvaru i da na čistu snagu proba da završi na samom obruču. Ponekad se dogodi i da asistira za onoga ko je postavio blok, ali ćemo češće viđati da sam ode do kraja.
Furkan Korkmaz je stručnjak za izolacije ili za takozvano „ćoškarenje“. Ukoliko se pikenrolom stvori višak ili se pomogne sa njega, on bi dobio loptu na liniji 6.75 metara i sa te distance bi šutnuo. Slične uloge imaju i Melih Mahmutoglu i Šehmus Hazer.
Snaga turskog napada leži i u sjajnoj tranziciji, s obzirom da u svojim redovima ima sjajne „trkače“ kao što su Šejn Larkin i Džedi Osman, dok je posebna pretnja Sertač Šanli, pogotovo kada se otvara iz „popa“ na šut za tri.
Takođe, pošto skoro svi od Turaka poseduju sposobnost „dalekometne paljbe“, možemo očekivati veliki broj pokušaja sa distance i dosta soliranja, što može da bude „mač sa dve oštrice“, pogotovo ako im procenti budu bili nešto niži.
ODBRANA
Bez ikakve sumnje najveća slabost srpskog protivnika. Većim delom igra „čoveka“, ali mu nije strano i da se transformiše u zonu 3-2. Obe kombinacije za sada izgledaju nenavežbano, što može da se eksploatiše na razne načine.
Veoma je loš sa strane pomoći, što znači da njegovi rivali (i to oni najubojitiji) često dobijaju potpuno otvorene šuteve na distanci od 6.75 metara. Turski igrači imaju i lošu komunikaciju u odbrani od pika.
Ponekad ga greškom brane odlazeći ispod bloka, dolazi i do loših preuzimanja, a ponekad dvojica igrača krenu da rade obe stvari u isto vreme, pa nastane čitava „papazjanija“ i haos koji obično rezultira lakom realizacijom na obruču.
Nekoliko puta se desilo i da im u odbrani nastupi „pomračenje uma“, pa da iz čista mira dopuste igraču da pravolinijskom kretnjom ka košu rutinski dođe do poena, pa onda usledi nervozno mahanje rukama, pošto je onaj iz odbrane očekivao da će dobiti pomoć od strane centra da zaustavi protivnika u trku.
S obzirom da im je dekoncentracija u defanzivi poprilično uočljiva mana, pravi problem može da izazove i utrčavanje igrača bez lopte ili „bek-dor“ pasovi, jer su Turci skloni okretanju leđa igrača koga čuvaju u iščekivanju završetka pikenrol akcije od strane onoga sa istom u rukama.
Kao i napadačka, i odbrambena tranzicija im je na nivou, pa će glavninu poena najverovatnije primiti iz igre „pet na pet“, pogotovo iz pomenutog pikenrola, pa čak i pikenpopa. Ovo je jedna od retkih vrlina Turaka kada je odbrambena postavka u pitanju.
KAKO IH POBEDITI?
Ovde nema preterano velike filozofije. Dovoljno je da Srbija igra onako kako ume da bi pobeda bila ostvarena. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na otvorene šuteve sa distance, jer ako oni ne budu ulazili bar u solidnim procentima, može da nastane problem, pogotovo što će Turska svoje najverovatnije realizovati.
Naravno, pošto „orlovi“ u svojim redovima imaju Nikolu Jokića, jednog od najboljih pikenrol igrača na svetu, jasno je da bi trebalo primeniti upravo tu taktiku protiv njihovog domaćina, koji će, takođe, verovatno pokušati da udvajaju igrača Denvera (u suprotnom bi to bio svojevrsni pucanj sebi u nogu), što znači da će ostali imati puno prostora da izaberu kojim oružjem će napasti Tursku.
Eventualnu zonu bi trebalo napasti takođe preciznim šutem sa distance, jer, ukoliko počnu da se događaju promašaji. ova vrsta odbrane bi mogla da bude kobna po izabranike Svetislava Pešića, pogotovo što bi protivnički igrači sve više skupljali i povlačili se u sopstveni reket.
Takođe, kada god bi Melih Mahmutoglu bio na terenu, trebalo bi ga „uvlačiti“ u svaki pikenrol, s obzirom da je veoma loš u tom segmentu: zapinje u blokovima, zaostaje iza „skrinera“ i presporo se vraća da preuzme igrača koji mu je utekao.
Sa druge strane terena, glavni zadatak bi bio da se konstantno bude na ruci ubojitih šutera Turske. Dakle, obavezno podići ruku i zasmetati bar u određenoj meri. Takođe, važno će biti da se obrati pažnja sa koga se pomaže i brzina kojom se vraća na igrača sa kog je stigla pomoć.
Posebno bi trebalo istaći i tranziciju Turaka, koja nije ubojita kao grčka, ali jeste dovoljno efikasna da napravi problem „orlovima“ kojima je odbrana od iste jedna od mana.
PROČITAJTE JOŠ:
TRENER JOVANOVIĆ PROZVAO ZVEZDAŠE Odazvali se skoro svi: Mitrović dao prvu izjavu (VIDEO)