Delovalo je u 65. minutu meča u Lajpcigu da je trener Crvene zvezde podigao belu zastavu i priznao poraz. Bilo je u tim trenucima 2:0 za Nemce posle evrogola Ćavija Simonsa.
Izraelski stručnjak na teren je poslao dečurliju – Kostu Nedeljkovića (17), Vladimira Lučića (21) i Jovana Mijatovića (18). Delovalo je kao potpis kapitulacije, ispostavilo se kao pun pogodak. Nikada nećemo saznati šta je bilo u glavi Bahara – da li je verovao da će mladost da mu donese preokret ili se jednostavno predao.
– Velika pozornica, svidelo mi se kako su igrali, oni su budućnost Crvene zvezde i klub može da bude zadovoljan zbog toga – rekao je posle meča o trojci mladića koje je poslao na teren.
Da se vratimo na teren. Pet minuta posle ulaska „odreda za budućnost“ prvak Srbije smanjio je prednost rivala i dokazao da je Lajpcig i te kako ranjiv. Nije u pitanju samo slučajnost, iako je možda gol Stamenića bio slučajan ili plod srećnih okolnosti.
Nedeljković je pokazao da može da odgovori na zadatak, Lučić da je u stanju da probija rivale. Obojica da su veoma korisni i da se ne plaše rivala.
MIJATOVIĆ VEĆ SPASAO TRENERA
A Mijatović? Pa on je već spasao trenera protiv Javora u domaćem šampionatu. Zaradio je time možda i više od 25 minuta u Nemačkoj. Nije se poverenje u Endiajea isplatilo Izraelcu.
Ne blista Crvena zvezda u Superligi Srbije, zaostaje četiri boda za Partizanom. Nije ovo jedna od prethodnih sezona u kojima je titula osvojena već posle deset kola.
Zbog toga zdrav razum nalaže Baharu da rizik smanji na minimum. S tim što guranje Zvezdine dece više nije nikakav rizik, već je postalo potreba. Zaslužili su sva trojica više minuta. Možda ubacivanje mlađe garde u vatru natera skupocena pojačanja da se trgnu i donese višestruku korist crveno-belima. Izraelac je na potezu.