Remi protiv prvaka Evrope bio je samo fatamorgana. Usledilo je bolno prizemljenje „orlova“ u Kopenhagenu. A onda trijumf u Leskovcu i mini-osveta Švajcarcima za poraze na Mundijalima. Rolerkoster se nastavio u Kordobi.
Praktično drugi tim Španije očitao je fudbalsku lekciju izabranicima Dragana Stojkovića Piksija – 3:0. Završile su tri lopte u mreži Predraga Rajkovića, a moglo je najmanje sedam ili osam. Sramotno deluje podatak da je domaćin čak 30 puta šutirao ka golu naše selekcije, od čega je deset udaraca išlo u okvir gola. To je statistika sa kojom se suočavaju ekipe iz donjeg sloja evropskog fudbala. A dičimo se time da smo učesnici A Lige nacija…
Posle bruke na Pirinejima fudbalska javnost u Srbiji bi morala da postavi sebi pitanje kakvu reprezentaciju želi? Ako ćemo da se zadovoljavamo učešćima na velikim turnirima, na kojima po pravilu završavamo među poslednjim ekipama, onda je Dragan Stojković idealan selektor. Ako ćemo doveka da gubimo od najjačih fudbalskih reprezentacija, dok nam i one koje su jedan stepenik ispod s vremena na vreme drže fudbalsko slovo, onda da ne diramo selektora.
U suprotnom? Ako želimo ekipu koja igra moderan fudbal, koja prati evropske trendove i koja želi da odmakne dalje od grupne faze Mundijala ili Evropskog prvenstva, promene su neophodne. Znaju to i odgovorni na Terazijama 35, samo nemaju vremena da pronađu adekvatno rešenje.
Demagogija i zamazivanje očiju više ne prolaze. Srbija je reprezentacija koja je na poslednjih sedam utakmica dala svega tri gola, od čega dva Švajcarskoj. Srbija je tim koji je samo jednom slavio u prethodnih sedam duela. „Orlovi“ su ekipa koja je osvojila svega dva boda na prethodna dva velika turnira i to protiv autsajdera Slovenije i Kameruna. Kao takva naša reprezentacija ne zaslužuje mesto ni u drugoj kategoriji najboljih evropskih selekcija.
Ako je to realnost, onda selektor zaslužuje dugoročni projekat i podršku. Ako se ne mirimo s tim, rešenje je jasno kao dan.