Ostoja Mijailović je već skoro sedam godina na čelu košarkaškog kluba Partizan. Za to vreme je uspeo da podigne klub koji se sada bori sa evropskim velikanima. On je dao opširan intervju za televiziju K1 gde je govorio o mnogim stvarima. Dotakao se i početaka.
– Znanje je veoma važan faktor, kao i istrajnost. Kada pogledam ovih sedam godina rada, kao da je prošlo 50 godina. Ipak, kada pogledam iz drugog ugla kao da je prošlo nekoliko dana. Nije jednostvano postaviti sistem. Potrebno je vreme. Na početku vam malo ko veruje, onda polako dobijate podšku. Sećam se kada je došla korona 2020. godine od sjajnih rezultata i uzleta došli smo u situaciju da smo srušeni u upropašteni. Opet smo morali da se dižemo iz pepela. Konačno smo se stabilizovali i imamo svoj put – rekao je Mijailović.
U SAMOM VRHU PO POSEĆENOSTI
Znao je te 2017. godine u kakav klub dolazi.
– Pre sedam godina sam prepoznao kolika je vrednost brenda Partizan. Nekada veliki brendovi umiru jer nisu na pravi način postavljeni na tržište. Partizan se nalazi u samom vrhu evropske košarke, po posećenosti i strancima koji dolaze u klub. Od 20.000 ljudi koji dolaze da gledaju Partizan, 4.000 nije iz Srbije.
Put do povratka u Evroligu je bio posut trnjem.
– Teško je bilo dogovoriti se sa južnom tribinom, jer nisam dozvoljavao da južna tribina vodi klub. Zna se ko vodi klub i ko odgovara javnosti. Svi kažu da je sada Partizan jedan uspešan projekat. Vi ne znate koliko sam sati i sastanaka imao po Španiji moleći razne strukture da puste Partizan u Evroligu da pokažemo kako izgleda naša organizacija, kako izgleda naša publika i koju ćemo vrednosti dati Evroligi. Prošle sezone je 397 miliona ljudi na razne načine videlo Partizan u Evroligi. Partizan je 2017. bio ugašen klub. Dug je bio sedam miliona bez kamata. Posle godinu dana je iskočio između dva i dva i po niliona novog duga.
JUŽNA TRIBINA KUPILA 2.000 ULAZNICA
Morao je Mijailović i da se izbori sa navijačima Partizana.
– Mora da postoji sistem i hijerarhija u sistemu. Južnoj tribini nije bilo jasno zašto moraju da plate ulaznice. Ponosan sam na južnu tribinu, oni su ove godine kupili 2.0000 karata, platili su 4.000.000 dinara za karte. Kada sam rekao onoj čuvenoj grupi, da je sada ne spominjem, umalo nisam stradao jer su morali da plate karte. Potpuno je prirodno da platite kartu. Partizan je 2017. godine 97 odsto budžeta punio iz državnih sponzora, a tri odsto iz sopstvenih prihoda. Kada sam odlučio da iz Pionira pređemo u Beogradsku arenu, južna tribina me satanizovala.
Navijači sada podržavaju klub, a prošle sezone su prikupljali novac kako bi klub rešio dug.
– Sećam se pred turneju u Madridu. Završavamo akciju i na ručku sam sa Predragom Mijatovićem koji mi je rekao da ovo urade predsednik Reala ili Barselone sigurno bi ga linčovali. Ovo što ste uradili to je nezabeleženo u celom svetu. Moji saradnici nisu bili za ovu ideju. Upravni odbor 2018. nije želeo da glasa da pređemo iz Pionira u Arenu. Dugovali smo milijardu dinara poreza. Kada smo pokrenuli akciju, o toj ideji sam razmišljao, a neko od navijača je čuo za to. Onda su nam pisali da otvorimo račun jer oni žele da učestvuju. Sakupili smo 1.700.000 evra. Mi iz UO smo sakupili 800.000 evra, a navijači 900.000.
Odnosi Partizana i Crvene zvezde su uvek interesantni. Crveno-beli bolje stoje u ABA ligi, a crno-beli u Evroligi.
– Našem gradskom rivalu zaista želim svu sreeću. Želim da izađu iz krize u Evropi jer nisam neko ko zna da mrzi. Za ljubav je uvek potrebno dvoje. Za dobre odnose je uvek potrebno razumevanje dve strane. Sa ovom strukturom koja upravlja našim gradskim rivalom za to ne postoji šansa. Previše je mržnje sa druge strane. Ja time što osporavam vas ne podižem sebe. Sopstveni kvalitet moram da gradim na ličnom kvalitetu da bih bio bolji od vas. Sa druge strane je sve suprotino, ali neću više o njima.
NERASKIDIVA VEZA OBRADOVIĆA I PARTIZANA
U Partizan se vratio najtrofejniji evropski košarkaški trener Željko Obradović.
– Obradovića sam upoznao 2017. kada sam otišao u Istanbul i kada sam video da nosi privezak iz 1992. godine. Znao sam da postoji neraskidiva veza između njega i Partizana. Njegov povratak je jedan od ključnih faktora. O tome će da se priča tek za 10-15 godina. Bio sam iskren prema njemu, razgovarao sam na fer i pošten način. Bio je svestaan šta znam, šta mogu i koliko sam uporan. Bio je siguran da ćemo da napravimo dobar projekat jer je on uporan u svom, a ja u svom poslu. Obradović zna gde je njegovo mesto, zna šta je njegov posao, ne koristi svoj autoritet da ruši klub. Izvadi svoj novac da kupi karte za sina, suprugu i čerku. Prevagnulo je to što je Partizan uvek u njegovom srcu i verovao je u organizaciju.
Veliki problem je i što Partizan ne dobija novac od televizijskih prava.
– Apsurd je da vi imate 400 miliona pregleda, da ste jedan od dva najpopularnija kluba u Evropi, a nemate nijedan evro od TV prava. To je veliki problam jer niste stalna članica Evrolige. To je veliki hendikep Partizana i Crvene zvezde. Zato je permanentna podrška države da se to nadomesti.
Jedan od važnih igrača je i Aleksa Avramović, koji je letos sa reprezentacijom Srbije osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu. Njegovu karijeru su obeležile i povrede.
– On je divan momak i neposredan. Ima svoj način rada i funkcionisanja. Nažalost, povrede se dešavaju. U interesu Aleksinog zdravlja i porodice veoma je važno da se on oporavi i da ubuduće ima malo više sreće. Neke povrede je dobio posle udaraca, a neke usled velike želje da Partizanu mnogo pruži i ide preko gramice maksimuma. Počinje da trenira za Novu godinu i to je veoma važno za klub.
I za kraj, bilo je govora i o mladim igračima. Partizan treba da misli i na budućnost.
– Košarka nekada i danas su dva različita sporta. Danas se igra tri puta više utakmica. Ne možete da jurite prvo mesto na tabeli i trpite razvoj domaćih igrača. Imamo Balšu Koprivicu, Tristana Vukjčevića, Alena Smailagića i Savu Drezgića. Utakmicu morate da dobijete, a mladi igrači moraju da iskoriste vreme na najbolji način da sebe učine boljim – zaključio je Mijailović.