Nemanja Krstić je bio jedan od najtalentovanijih košarkaša svoje generacije i prošao je put od Knjaževca, preko Hemofarma i Mege, do dresa reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu 2013. godine. Bio je prvi igrač iz Mege koji je zaigrao za seniorski nacionalni tim, delio teren i bio cimer sa Nikolom Jokićem, a njegova karijera je obećavala mnogo.
Danas, u dresu Kapfenberga u Austriji, Krstić igra sa istom strašću, ali i sa iskustvom koje je oblikovalo njegov karakter, prolazeći kroz uspone, povrede i životne izazove.
– Karijeru su pratile i neki veliki usponi i neki veliki padovi. Bilo je tu i operacija i dugih pauza. Jesam li razmišljao da odustanem? Jesam. Ali mislim da to nije samo moja priča. Kod nas Srba nekako rano dođe taj momenat kada se zapitaš da li vredi dalje. Ja sam sa 14 godina već ušao u ozbiljne takmičarske selekcije i od tada je sve išlo kao maraton, počeo je Nemanja priču za MaxBet Sport.
(Pre)rani uspon
Krstić je već kao tinejdžer skrenuo pažnju na sebe. Iz rodnog Kladova kao dvanaestogodišnjak došao je u KK Knjaževac, tadašnju filijalu FMP-a a vrlo brzo preko Hemofarma pronašao mesto i u reprezentaciji. U Vršcu je zajedno sa generacijom Luke Mitrovića, Nemanje Dangubića i Nikole Milutinova postao juniorski prvak Srbije. Sa 19 godina potpisao je prvi profesionalni ugovor, a ubrzo je stigao i poziv iz Mege, gde će igrati tri sezone.
Upravo u Megi, pod vođstvom Dejana Milojevića, Krstić je dodatno sazrevao. Bio je deo ekipe koja je igrala dva finala Kupa Radivoja Koraća protiv Crvene zvezde, a među saigračima mu je bio i Nikola Jokić – tada mladi centar iz Sombora, a danas najbolji igrač sveta i trostruki MVP NBA lige.
– Sećam se da smo svi bili oduševljeni stvarima koje Nikola može da radi, videli smo da ima neku posebnost, ali iskreno, niko nije mogao da pretpostavi da će postati ono što je danas. Velika je stvar što sam imao priliku da igram sa njim u istom timu i da budem deo te generacije, kaže Krstić.
Njegov talenat i rad doneli su mu poziv Dudi Ivkoviću za Evropsko prvenstvo 2013. u Sloveniji. Bio je to istorijski trenutak – prvi igrač iz Mege koji je obukao dres seniorskog nacionalnog tima.
Povrede promenile tok karijere
Međutim, ubrzo nakon velikog uspeha stigao je težak udarac. Diskus hernija ga je izbacila iz stroja nakon što je tog leta igrao za dve mlade selekcije i za seniore, a onda praktično bez predaha ušao u novu sezonu sa Megom. Telo ipak nije izdržalo tu seriju napora…
– Kad sam otišao kod doktora, rekli su mi: ‘Vidi, ovo nije problem samo za košarku, nego za život. Ako ti stopalo padne, bićeš u ogromnom problemu.’ Meni je tada disk ceo iscurio i začepio nerv. Operacija je bila jedina opcija, priča Nemanja.
Dok su njegovi bližnji plakali i bili zabrinuti, Krstić priznaje da je osećao olakšanje.
– Bio sam srećan što sam malo pobegao od košarke. Nisam bio srećan što sam povređen, ali taj predah mi je trebao. Tek tada sam shvatio koliko sam iscrpljen.
Oporavak je trajao dugo, a povreda je ostavila posledice.
– Leva noga mi je i danas slabija. Trebale su mi dve-tri godine da je dovedem u stanje da uopšte mogu da igram. Fizički sam se vratio, ali psihički je to bila velika borba, otkriva Krstić.
Kada se činilo da se vraća na pravi put, Krstić je u dresu Igokee, kod svog trenera iz vršačkih dana Željka Lukajića, doživeo novi težak trenutak. Tokom jedne pripremne utakmice povredio je zglob, a iako je stisnuo zube i nastavio da igra, situacija se dramatično zakomplikovala.
– Bandžirao sam nogu i igrao dalje, nisam hteo da ispustim šansu. Ali to se upalilo, nastao je celulitis i završio sam u bolnici u Banjaluci. Dve nedelje sam bio na infuzijama, antibiotici na kilažu od 60 kilograma… Doktor mi je rekao: ‘Vidi sine, ti si imao ozbiljnu infekciju, ovo je moglo da te košta mnogo više od sezone.’
Ta epizoda ga je potpuno izbacila iz ritma.
– Do januara nisam mogao da igram. Mentalno mi je to bilo jako teško, gledao sam kako mi prolazi sezona, a nisam mogao ništa da uradim. Činilo mi se da stalno krećem iz početka.
Novi Pazar i povratak samopouzdanja
Posle lutanja i epizoda u Mornaru i Dinamiku, Krstić je pronašao sebe u Novom Pazaru. Pod vođstvom Olivera Popovića, doživeo je renesansu.
– Oliver me je bukvalno digao iz mrtvih. Rekao mi je: ‘Majstore, ne moraš svaku utakmicu da rešavaš trojkama. Stani, odigraj pametno, koristi igru na dva poena, ubaci prodor, poludistancu, post igru…’ To mi je promenilo pogled na košarku.
Sezona u Novom Pazaru bila je najbolja u njegovoj karijeri. Već na debiju ubacio je 34 poena protiv Vojvodine, a kasnije osvojio i nagradu za MVP-a lige 2018.
– Igrali smo timski i po tome smo se razlikovali. To mi je mnogo značilo – da nisam samo ja u prvom planu, već da smo svi zajedno gurali.
Austrijska stabilnost i život posle košarke
Danas, Krstić igra u Austriji, gde je pronašao stabilnost i novu priliku da se dokaže. Sa Kapfenbergom je potpisao petogodišnji ugovor, a sada ga raduje i nova perspektiva – trogodišnji ugovor sa Nord ligom.
– To je velika stvar za nas. Igrali smo kvalifikacije za FIBA Ligu šampiona i FIBA Jurop kup, ali ovaj ugovor nam daje kontinuitet. U ligi su Englezi, nemački klubovi, to je veliki iskorak. A što se Beča koji ulazi u ABA ligu tiče, oni imaju najlepšu halu u Austriji, publiku iz regiona, i ogroman potencijal. Ako budu znali da ga iskoriste, mogu postati ozbiljan evropski tim, kaže Nemanja Krstić.
Austrijska liga, ističe, konačno pravi iskorak.
– Godinama je bila baš slaba i neatraktivna, ali sada se menja. Pokušavaju da dignu i reprezentaciju, tu je Džejkob Petl (centar San Antonija, pirm. aut.) koji se trudi. Žele da uvedu red i stabilnost. Ljudi ovde vole košarku, prate je, i mislim da može da bude još bolje.
Danas, osim košarke, Krstić gradi i nešto što će ostati posle karijere.
– Otvorio sam firmu za hiperbarične komore. To je benefit koji sam dobio preko košarke – menadžer mi je pomogao oko prostora, advokata, notara… Sve to kao stranac ne bih mogao sam. Nisam zaradio bogatstvo, ali gledam da obezbedim porodicu i da polako gradim budućnost.
Krstić danas u Austriji živi mirnije nego što je ikada ranije. Njegova priča je dokaz da karijere ne moraju da idu pravolinijski da bi bile uspešne.
– Bilo je puno uspeha, moglo je da bude još bolje, ali šta da radim. Život ide dalje. Danas imam mir, porodicu, firmu – i dalje igram košarku. A to je, na kraju, pobeda, zaključio je na kraju razgovora za MaxBet Sport Nemanja Krstić.