Subota je bila veliki dan za Crvenu zvezdu jer su rukometašice osvojile Kup Srbije. Ovo je prvi pehar u istoriji crveno-belih rukometašica, a u finalu je u Inđiji pobeđen Železničar iz tog grada tek posle penala.
Na klupi Zvezde sedi Saša Bošković, koji je 2013. vodio srpske rukometašice do srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Beogradu. Ovim peharom je pokazao da u njemu i dalje gori vatra i želja za postizanjem velikih rezultata.
IZNENAĐENJE ZA DRUGE, ZA MENE NE
Da li ste napravili iznenađenje osvajanjem Kupa?
– Za mene nije, za mnoge jeste. Naše ambicije od prvog dana su osvajanje Kupa i titule. Po mogućstvu i da se plasiramo u Ligu šampiona. Prvi cilj je ostvaren. Ciljevi moraju da budu visoki, ne mogu da se prave sitni koraci, samo krupni. Onda je to veliki izazov za sve. Nadam se da smo pokrenuli nešto dobro. Bitno je da smo osvojili prvi pehar i da pišemo isstoriju. Bio je veliki rad, srećan sam što radimo u takvom klubu, što imam predsednika Vesnu Bojković, a glava kluba je finansijer Milan Vujko i bez njega ne bi bilo ni Zvezde. Rekao je da nemamo kapitena, jer smo svi kapiteni i meni je drago zbog toga. Ponosan sam na svoj stručni štab, milina je raditi sa njima – rekao je Bošković za MaxBet Sport.
Finale je bilo dramatično, a pobednika su odlučili sedmerci.
– Šteta što nije bio televizijski prenos. Dva dana pred finale sam rekao da će da bude dramatično. Šetta što nismo igrali na neutralnom terenu i da budemo svi rasterećeni. Šteta što ljudi nisu mogli da gledaju predstavu, utakmica je bila sa dosta naboja. Bili su penali, sve što ljudi vole.
Sledi borba za titulu sa Jaogdinom. Da li vam je sada lakše?
– Ne menja nam, mi imamo svoj cilj. Igrali smo dva puta sa Jagodinom, po jednom u prvenstvu i Kupu, i dobili smo obe utaakmice. Biće još Železničar iz Inđije i šabački Medicinar u plej-ofu. jedan sam od retkih trenera koji ne gleda sa kime igra. Srećan sam u ovom klubu i sa ljudima sa kojima radim. To što je Vujko uradio za šest meseci, nije niko za 30 godina.
Koliko dugo ste u Zvezdi i koliko je teško bilo doći do ovog pehara?
– Mnogo teško. U Zvezdi sam od jula. Počeli smo sa pripremama u avgustu. Vujko ima viziju i trudi se svima da udovolji. Ceo stručni štrab je nov i odmah morate da idete na titulu. Kada se sastanete imate dugoročne planove, ali u Zvezdi mora da bude odmah. poklopile su se moja i njegov aenergija.
SASTANAK U OSAM UJUTRO
Interesantan je bio vaš prvi susret?
– Vujko je došao kod mene u Aranđelovac u osam sati ujutro i odmah mi je bilo jasno da je on ozbiljan čovek. On je bio rukometni golman i poznaje tu materiju. Kada smo se sreli, mislio sam da je lud i da je nemoguće da ostvarimo ono što je preldožio. Bilo mi je čudno, ali smo posle se našli još dva puta i dogovorili se. Još uvek pravimo tim. Ovo je dobra startegija za srpski rukomet. Nije bitna samo Crvena zvezda, već da vratimo što više reprezentativki u našu ligu.
Šta vam je Vujko rekao na prvom sastanku?
– Rekao je: „Kad je teško, zovi Saju.“ Ja sam možda jedan od najtrofejnijih trenera u Srbiji, ali sam se specijalizovao za prve trofeje. On je to znao i zato je došao. Imam fantastične devojke i srećan sam zbog toga. To samo pršti na terningu. Imami odličan stručni štab i voleo bih sve da ih spomenem. To su trener Andreja Vukojević, fizioterapet Anastasios Nterios, kondicioni trener Nemanja Gligorin, trener golmana Srđan Đorđević, tim menadžer Branislav Nenadić, a sa nama je uvek i novinarka Dea Đorđević – zaključio je Bošković.