Došao je i taj trenutak da skinem kapu i poklonim se čoveku kojeg poštujem i gotivim kao da je u mom klubu, iako je zapravo veliki rival. Jirgen Klop je januara 2024. godine već objavio potencijalnu vest godine u engleskom fudbalu, a to je da napušta Liverpul.

U ovom tekstu neću da se bavim statističkim podacima koji potvrđuju koliko je Klop zapravo popravio Liverpul, već o njegovom uticaju kojim je više nego bilo ko do te 2015. uspeo da vrati Liverpul tamo gde mu je oduvek i bilo mesto.

LUTON – BRAJTON 2 KVALITET, IPAK, PRESUĐUJE

Zamislite samo situaciju u kojoj vaš tim kao najtrofejniji u Engleskoj čeka titulu 30 godina? I zamislite da najveći rival, sustigne vaše vođstvo u broju osvojenih titula koje je te 1990. iznosilo 18:6? Zamislite da titulu prvaka Engleske čekate tačno tri decenije, a trofej prvaka Evrope deceniju i po? U međuvremenu, tokom svih tih godina, vaš klub je toliko pao da vam je četvrto mesto u Premijer ligi 2014. i plasman u Ligu šampiona posle pune tri godine bilo kao trofej?

SVAKO BI GA ZVAO NA SLAVU

Samo godinu dana kasnije, od pomenute 2014. na klupu Liverpula došao je Jirgen Klop. I pre tog prvog trenutka kada je došao, kao i ceo svet, i ja sam znao da su Klop i Kop završen spoj. Prethodno je svojom energijom i znanjem ispisao jednu od lepših fudbalskih priča titulom i odbranjenom titulom sa Borusijom Dortmund i onim plasmanom u finale Lige šampiona 2013. godine.

Jirgen Klop je čovek koga statistički gledano ne gotivi najmanji procenat ljudi na svetu. Iako je Nemac, on je zapravo sve suprotno od onog što smo kao mali verovali da karakteriše Nemce. Nije hladan, nije dosadan, nije poput Kana, Jeremisa, Švajnija (Ana, oprosti), što bi pokojni Miha rekao „Jeremisu je falio samo onaj SS šlem i da bude pravi nemački vojnik iz partizanskih filmova i morao sam da ga pljunem“. Elem, da se vratim na Klopa – ako izuzmemo sve one njegove fudbalske kvalitete i pogledamo samo one koje nemaju veze sa igrom, Jirgen je čovek koga bi svako od nas zvao na slavu. I Jirgen je tip koji bi zapravo od svih tih krem dela krem trenera Evrope, bio i prvi koji bi na istu došao i na srpskom ti rekao „srećna slava domaćine“. Jednostavno, svojom ponašanjem van terena kupio je mnoge od nas širom sveta jer to radi prirodno. Nije PR tip, ne misli na svaku zapetu i kada će i šta reći, iako mu je gotovo uvek svaka na mestu.

Klop je bratina koja će stati sa navijačima da popije pivo ispred trafike, koji će doći u lokalni pab da igra bilijar, ili će, kao što smo i videli, pevati YNWA sa pijanim navijačima u hodniku hotela u noći kada je izgubio finale Lige šampiona od Real Madrida. Ukratko – Jirgen Klop je sve ono što bismo voleli da naši heroji budu van terena, kada se svetla pogase i kada fudbal nije toliko u centru pažnje. Podsetiću vas da je Nemac u Beogradu nosio Natalijinu ramondu čiji cvet simboliše Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Poštovanje Gospodine.
Ako niste pogledali, onda pogledajte intervju u kom je Klop saopštio da odlazi na kraju sezone.

Traje samo 24 minuta i 53 sekunde, a zapravo je u tom tako kratkom periodu Klop ispričao jednu veliku životnu lekciju.

KOVENTRI – BRISTOL SITI 1 DOMAĆI SU U NALETU

PRIMER DARA GORMANA

Osim toga, što je u tom intervjuu pokazao kolika je njegova ljubav prema Liverpulu i koliko je ovo bila najteža, ali i najispravnija odluka, jedan detalj dodatno pokazuje kakav je džek i kakva je ljudina Jirgen Klop.

Nemac je u svom govoru pomenuo i dečaka po imenu Dar Gorman. U pitanju je 12-godišnjak, koji boluje od teškog sindroma, zbog kog će život provesti u kolicima, nema razvijene udove i kada je u jednom intervjuu opisao šta za njega znači himna „Nikada nećeš hodati sam“, Jirgen Klop je odlučio da se upozna sa njim.

– U mom svetu, u stanju u kom se nalazim, ja znam da ću u ovome hodati sam, jer ne znam nikog ko ima ovo što i ja. Kada slušam pesmu „You never walk alone“, tada jedino imam osećao kao da ipak ne hodam sam.

Klop je u svom oproštajnom govoru poslao poruku i svom malom prijatelju Gormanu.

– Nedavno sam upoznao svog novog prijatelja Dara i verovatno ću i njemu morati da objasnim ovu svoju odluku i to želim, bez ikakvog problema.

I to vam je gospodo Jirgen Klop. Čovek koji je toliko brižno i tako svakom probranom rečju saopštio svoju odluku, odbijajući, siguran sam, bilo kakve PR predloge kako i na koji način to treba da učini. On toliko oseti Liverpul i toliko živi Liverpul, da je ovaj način zapravio bio je i pravi i jedan jedini da saopšti svoju odluku.

PREMIJER LIGA OSTAJE BEZ IKONE

Ako želite o njegovoj taktici i „gegen“ presingu, imate toga po internetu koliko želite. Nisam dovoljno stručan da u toj istoj meri pišem o Klopu kao treneru, ali kao neko ko obožava kada su javne ličnosti i ovakvi ljudi, imam potrebnu da mu skinem kapu i kažem „hvala na svemu“.

Premijer liga ostaje bez svoje ikone. Navijači Liverpula ostaju bez svoje možda i najveće legende, iako se mnogi neće složiti sa tim. Nikada u svojoj istoriji Liverpul nije čekao 30 godina na titulu i nikada nije čekao 14 sezona da osvoji evropski trofej. Jirgen Klop je došao i u stopio se u tu „sektašku“ energiju Kopa, kao da je rođen upravo u okolini stanice „Lime Street“, a ne u tamo nekoj švapskoj pokrajini Baden-Viremberg kod dalekog Štutgarta.

LIVERPUL – ČELSI 1&GG ONO MOJE

Klop je Liverpul i Liverpul je Klop, ta simbioza ostaje zauvek ugravirana u zlatno i možda najjače doba Premijer lige. Koga god da Klop u budućnosti preuzme i ko god dobije taj najteži posao na svetu u ovoj godini – da sedne na Jirgenovu klupu i stavi Jirgenov kačket. I ne kao trener, već kao čovek, što će da bude još teže.

P.S. Jirgene, hvala ti u ime svih nas koji osetimo sve stvari koje nemaju veze sa fudbalom, a čine ga još lepšim.

Dulle Varney