Svim fudbalskim vernicima znaju način izvođenja penala zvani „panenka“. Međutim, posebno mlađim poklonicima fudbala je nepoznato da je najšmekerskiji udarac s bele tačke ikada patentiran u Beogradu, na stadionu Crvene zvezde. Ovo je priča o tome.

Italija: Na meču Torino – Verona, naša kladionica nudi kvotu 2.30 za igru ug 3+.

Bilo je to 20. juna 1976. Tadašnja Jugoslavija bila je domaćin završnog turnira Prvenstva Evrope na kojem su tada učestvovale samo četiri reprezentacije. U finalu su se susrele tadašnje Čehoslovačka i SR Nemačka, ili Zapadna Nemačka.

ŠTA JE PRETHODILO?

Već posle 25 minuta, Čehoslovaci su vodili s ogromnih 2:0. Strelci su bili Švehlik i Dobijaš.

Nemci ne bi bili Nemci da upornošću nisu sustigli prednost rivala. Uostalom, to su učinili i u polufinalu, na istom mestu, kada je Jugoslavija imala dva gola viška posle pogodaka Danila Popivode, tada sjajnog desnog krila ljubljanske Olimpije i Dragana Džajića, sadašnjeg predsednika FSS, i to posle pola sata fudbala. Izjednačili su u drugom poluvremenu, a u produžecima, golovima Ditera Milera slavili s 4:2.

Isto su uradili u finalu. Isti taj Diter Miler je smanjio prednost Čehoslovaka za koje je navijala većina od oko 30.000 gledalaca na stadionu, a Helcenbajn je u 89. minutu izjednačio na 2:2. Svi su tada pomislili da se ponavlja scenario viđen samo tri dana ranije, ali je Ivo Viktor, tada sjajni golman ČSSR (kako je glasila skraćenica za zajedničku državu Čeha i Slovaka) bio nesavladiv.

PENAL RULET

O prvaku Evrope je odlučivao penal rulet. U prve tri serije, svi izvođači su bili sigurni. S jedne strane, Masni, Nehoda i Ondruš, a s druge Bonof, Floe i Bongarc. Jurkemik je lako pogodio za novu prednost, a tada je Uli Henes, do pre neku godinu predsednik Bajerna iz Minhena poslao loptu negde podno severne tribine beogradske Marakane.

Tada je loptu na belu tačku namestio Antonjin Panenka. Njegov udarac je odlučivao o tituli prvaka Evrope. I šta je uradio?

Uzeo je pristojan zalet. U to vreme jedan od najboljih golmana sveta Sep Majer je izabrao stranu, svoju levu, a Panenka je učinio nešto do tada neviđeno. Samo je, fudbalskim žargonom rečeno, „bocnuo“ loptu koja je, po sredini gola, na zaprepašćenje nemačkog golmana odsela u mreži.

Takav penal do tog 20. juna 1976. nikada nije viđen. Bar ne javno, pred publikom. Od tada se redovno primenjuje, pa i dan danas. Uostalom, pre nekoliko dana je na taj način pobedu AEK-u u grčkom prvenstvu doneo srpski internacionalac Mijat Gaćinović.

U moderno vreme, verovatno najpoznatiji izvođač penala na način koji je dobio ime po njegovom autoru je Serhio Ramos. Od 35 udaraca s bele tačke u karijeri, pogodio je 30, a većinu baš kao čovek koji je patentirao taj fudbalski pronalazak.

PIKSI U FINALU KUPA

Bilo je i neuspešnih pokušaja „panenke“, i to na ovim prostorima. U finalu tadašnjeg Kupa Jugoslavije 1988. između Crvene zvezde i banjalučkog Borca, sadašnji selektor reprezentacije Srbije Dragan Stojković, inače velemajstor fudbala, pokušao je na taj način da nadmudri golmana Banjalučana. Već godinama nažalost počivši Slobodan Karalić je ostao miran i na sredini gola. Lopta mu je doslovno upala u naručje. Doduše, sportska pravda je time zadovoljena. Borac je slavio s 1:0.

A, ko je Antonjin Panenka, čovek koji je izmislio penal kakav nikada pre nije viđen u svetskom fudbalu? Punih 14 godina je igrao u Bohemijansu, klubu iz njegovog rodnog Praga. Međunarodnu karijeru je ostvario u Austriji, najpre u Rapidu iz Beča u čije redove je došao s pune 33 godine i postigao 63 gola na 127 mečeva. Igrao je još za Sent Pelten i nižerazredne Slovan iz Beča, Hohenau i Klajnvizendorf pre nego što je 1993. u 45. godini (!) završio karijeru.

Pre tri godine je pobedio i koronu i sada, kao 74-godišnjak  mirno provodi penzionerske dane. Njegovo delo traje.

I primenjuje se.