S obzirom na to koliko dugo je u košarci, popularni Žoc je prošao kroz „sito i rešeto“. Jednostavno, tako je u životu. Nekada ide, nekada ne ide i to je normalno. Ipak, on je u jednoj izjavi izdvojio najgori trenutak i malo ko je znao da ga je to toliko pogodilo.
Željko Obradović je već treću godinu trener Partizana i sa mnogo uspeha ga vodi. Posle decenijske „suše“, uspeo je da osvojio titulu u ABA ligi, klub se vratio u Evroligu gde je veoma konkurentan… Stvari izgledaju dobro.
DA LI JE MAJKL DŽORDAN NEUSPEŠAN?
Ipak, dok je obavljao funkciju selektora nacionalnog tima, legendarni Čačanin je imao dosta loših iskustava. Ovo se posebno odnosi na kolaps reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Srbiji 2005. godine:
– Znaš šta, to je prošlo mnogo vremea… Mnogo puta sam rekao da je to jedan od najtežih trenutaka u mojoj profesionalnoj karijeri i mnogo puta sam objašnjavao, ne bih da se vraćam. To je sastavni deo ovog posla. Ja sam na sreću imao mnogo više dobrih i srećnih trenutaka, ali je sport takav. Skoro je neko pričao o tome i dali su kao primer verovatno najboljeg igrača svih vremena Majkla Džordana da je šest puta bio prvak u NBA ligi. Igrao je ne znam koliko godina, na primer 15. To znači da devet puta nije bio! Je l’ to sad znači da on nije bio uspešan? Šta da kažem, sastavni deo ovoga su i porazi i pobede – rekao je Željko Obradović u emisiji „Sportsko popodne sa Jelenom“.
DOMINACIJA DEVEDESETIH
Posle dominacije devedesetih godina prošlog veka, reprezentacija Jugoslavije je 1999. osvojila „samo“ bronzanu medalju. To se smatralo kao neuspeh, a jedna stvar je u vezi sa time Obradovića posebno pogodila:
– Ja sam imao još jednu tešku situaciju, za koju ljudi nisu znali. Možda mi je još teže palo. Imao sam velike probleme u pripremama, organizovanju priprema. Trajalo je bombardovanje Beograda, Podgorice… Pričam o Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Bili smo prvaci Evrope ’95, drugi na Olimpijskim igrama ’96, prvaci Evrope ’97, prvaci sveta ’98 i onda odjednom dolazi Francuska. Zbog dva promašena zicera, a lopta je bila kod najboljih igrača, smo ispali od Italije. Osvojili smo bronzanu medalju i to je bilo kao da smo išli bezveze. Nikog nije bilo da te sačeka, da ti kaže neku lepu reč. Meni je bilo krivo zbog igrača, znam da sam posle utakmice sa Italijom bio strašno tužan. Možda najtužniji ikad u karijeri! Čak i tužniji nego 2005. godine. Uvek kad se vraća reprezentacija, a ja sam imao sreću da budem i igrač i trener u reprezentaciji, to je nešto što je neverovatan osećaj – zaključio je trofejni trener.