Bod u Tirani protiv naelektrisane Albanije, da se razumemo, daleko je od neuspeha. Štaviše, može da se smatra dobrim rezultatom.
Međutim, postavlja se pitanje kako se do tog rezultata došlo, a to je ono isto pitanje koje može da se postavi za čitav mandat Dragana Stojkovića Piksija na klupi Srbije. Na primer, kako smo došli do plasmana na Mundijal u Kataru?
Tako što Kristijanu Ronaldu nije priznat čist gol na „Marakani“ i tako što smo pobedili tu istu Portugaliju na Lužu golom Aleksandra Mitrovića u 90. minutu. Prethodno smo pregrmeli oluju domaćina koji je mogao da dođe i do dva, tri gola prednosti. Šta je Dragan Stojković izjavio pred meč?
– Kakav, bre, eventualni plasman? Eventualni?! Moramo da idemo u Katar – rekao je selektor.
Bio je to nagoveštaj šta možemo da očekujemo od nekada velikog fudbalera. I svima se u trenutku ta izjava dopala, ali bila je samo uvod u mnogo toga što nije po ukusu prosečnog navijača.
U KATARU KAO BOSI PO TRNJU
Kako smo prošli u Kataru? Kao bosi po trnju. Selektor je pokazao taktičku nezrelost u remiju sa Kamerunom (3:3), a Švajcarci su nastavili gde su stali u Rusiji i ponovo nas poslali kući (2:3).
Došao je ciklus kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Kako smo se na njega plasirali? Pobedama nad 70. i 134. selekcijom sveta u datom trenutku, iz jedne od najslabijih grupa u istoriji kvalifikacija. Šta je izjavio selektor pred ključni meč sa Bugarima, u kom smo jedva izvukli remi (2:2)?
– Matematički za Crnu Goru još nije gotovo… Pa za nas jeste! Najbolje da me Bugari sapletu, pa neće moći tako – poručio je Stojković.
I sapleše ga Bugari, ali nedovoljno da ne vidi kontinentalnu smotru. A u Nemačkoj? Dva boda u grupi koja je obilovala remijima. Bezidejnost u ključnom meču protiv Danske (0:0) i prethodno spasavanje obraza protiv Slovenije (1:1) u sudijskoj nadoknadi.
Dođosmo i do aktuelnog ciklusa. U njemu nova epizoda gordosti i predrasuda selektora fudbalske reprezentacije. Da nije bilo sjajnog Đorđa Petrovića, koji je u sudijskoj nadoknadi prvog poluvremena spasao „orlove“ i odbranio penal Reju Manaju, velike su šanse da bi se „orlovi“ iz Tirane vratili pokunjeni i bez ijednog boda.
Takva je bila utakmica u Tirani, jedan gol bi verovatno rešio pobednika. Šta je izjavio selektor posle utakmice?
„Nije vam se svidela igra? Nije? Nađite, onda, drugog selektora!“, a onda i: „Došli smo sa ciljem a pobedimo utakmicu, formacija pokazuje da smo hteli da dođemo do gola. Fantastična atmosfera za igru, ali nismo podlegli. Albanija je dobra ekipa, a nama ide slađi bod“.
Možda se posle boda u Tirani Draganu Stojkoviću i treći put zaredom otvore vrata velikog takmičenja. Time bi ušao u istoriju reprezentativnog fudbala i teško da bi iko mogao da ga nadmaši u bliskoj budućnosti. Međutim, igra koju igra njegov tim, kao i njegove reči, sve je to već viđeno.
Onda je zaključak prost – kao u Kataru i Nemačkoj, nemamo mnogo čemu da se nadamo ako se domognemo Amerike, Meksika i Kanade. Gordost i predrasude selektora deo su te priče.