Konačno smo u fudbalu dočekali ono što smo decenijama želeli i prizivali! Da svaki klub može da pobedi bilo koga. Odnosno, da svaki klub može da pobedi Partizan.

Na meču Barselona – Real M, naša kladionica nudi kvotu 1.90 za igru ug 3+.

Prvenstvo je iznenada postalo interesantno, poslednji, pa i pretposlednji, pobeđuju Partizan u Beogradu. To smo priželjkivali, da nam kvalitet lige bude kao u Engleskoj ili Nemačkoj, da svako svakog može da savlada. U našem slučaju da svako može da pobedi – Partizan.

Jedina razlika između tih najjačih evropskih liga i ove naše je u broju gledalaca. Neizvesnost privlači publiku, pa su tako stadioni puni u fenjerašima Sautemptonu, Lidsu, Hofenhajmu, Elčeu, Kremoni, Veroni… A na stadionu Partizana… Jedva nekoliko gledalaca. Bez ikakvih emocija, pogleda uprtih u neku tačku na terenu, kao da ne veruju šta se to događa.

NE IGRAJU PARE, NEGO TALENAT I ŽELJA

Radniku iz Surdulice svaka čast. I Mladosti iz Novog Sada, Kolubari, Radničkom iz Kragujevca… Učinili su ovo naše prvenstvo interesantnim u toj meri da se prvak zna odavno, ali borba za vicešampiona je otvorena.

Takođe, pobrojani klubovi (svi su odneli bodove Partizanu) dokazali su da fudbal ne igraju pare, nego talenat i želja. Kako drugačije protumačiti činjenicu da je na sajtu Transfermarkt ceo tim surduličnog Radnika procenjen na ukupno 7,23 miliona evra, dok Partizan (navodno) vredi čak 43,55 miliona! U tom skromnom sastavu Radnika daleko najvredniji igrač je desno krilo Andrija Radulović, cena mu je milionče. Tačno toliko u Partizanu vrede dva fudbalera – Marko Živković i Andres Kolorado.

„Neprijatno sam iznenađen. Partizanovih igrača nema na spisku selektora Stojkovića. Ko razume, shvatiće“, izjavio je pre nekoliko dana sportski direktor Partizana Ivica Kralj.

Znam čoveka, radio sam intervju sa njim posle utakmice Češka-Jugoslavija u Pragu 1997. Na moju i molbu fotoreportera pristao je da se obesi o prečku, i tako obešen pozirao je desetak minuta. Vrlo dobar sagovornik, i čini mi se dobar čovek.

KO JE SVE DOŠAO?

Jedino što je Ivica zaboravio da kaže jeste tačan broj pogodaka koje je kao sportski direktor imao u prelaznom roku. A dovedeno je – nećete verovati – 25 novih igrača u Partizan! Za mnoge nikad niste ni čuli: Savo Arambašić, Nikola Đukić, Filip Čermelj, Vanja Vlahović, Danilo Golović, Nikola Dukić, Luka Subotić, Marko Simunović, Mateja Stašović… da ne nabrajam dalje. Za ta sva pojačanja ukupno je plaćeno 1,15 miliona evra.

Nekako u isto vreme, u istom tom prelaznom roku, iz kluba je otišlo 29 igrača (neki od pridošlih otišli su na pozajmice), i od prodaje je inkasirano ukupno 4,24 miliona evra.

Postavlja se pitanje: gde su pare? Odnosno, gde je razlika između prodaje i kupovine? Možda je odgovor na to dao Ostoja Mijailović, koji pored funkcije predsednika KK Partizan ima i funkciju predsednika JSD Partizan. A on kaže ovako:

„Uprava fudbalskog kluba ne plaća ništa, ni reprograme koje je ostala dužna Sportskom društvu, niti struju, vodu, kanalizaciju, apsolutno ne plaća nikakav trošak na stadionu. Da taj klub ne voli niko od nas, mi bismo sad iselili te ljude odatle. FK je dužan milione evra Sportskom društvu, imovinu su zapustili do te mere da zaista to strašno izgleda. Mora hitno da se pronađe neko rešenje inače će fudbalski klub Partizan, ako se ovako nastavi, doživeti katastrofu i neće moći da se oporavi dosta godina“.

ODBIJENA OSTAVKA

Možda čovek greši, možda Ostoja barata pogrešnim podacima, a možda članovi Upravnog odbora Partizana znaju neku drugu istinu. Kako drugačije tumačiti sednicu tog tela nekoliko dana pre debakla od Radnika, na kojoj je predsednik kluba Milorad Vučelić ponudio ostavku. Odbijena je!

Vučelić je predsednik FK Partizan od 24. oktobra 2016. Od tada do danas osvojena su ukupno četiri trofeja. Tri Kupa Srbije, koja malo znače i to mogu da potvrde svi koji se razumeju u fudbal, i jedno Prvenstvo Srbije (2016-17). Ali je zato neuporedivo deblja lista smenjenih trenera: Marko Nikolić, Miroslav Đukić, Žarko Lazetić, Zoran Mirković, Savo Milošević, Aleksandar Stanojević, Ilija Stolica, Gordan Petrić. Istina, nisu svi smenjeni, mnogi su otišli svojom voljom kad su videli u šta su se uplatkali. Poslednji u ovom nizu je Igor Duljaj, koji je posle poraza u Beogradu od Radnika dao zanimljivu izjavu:

„Pretpostavljam da kad navijači vide želju, kad fudbaleri daju sve od sebe, onda ih podrže. I ja sam nekad bio navijač, poštovao sam igrače kojima ne može da se oprosti ako ne daju sve od sebe. Glavu gore, idemo napred… “

Šta je onih nekoliko navijača na poslednjoj utakmici Partizana prepoznalo ostaće tajna. Razišli su se u mukloj tišini, čak nisu ni zviždali fudbalerima. Još ranije su se uverili da ni to ne pomaže.

Ponosan što nam je elitna liga konačno postala mesto na kome svako može da pobedi svakoga (?) imam samo neka tehnička pitanja:

– ako je istina da Partizan duguje desetine miliona evra, a to nikad nije demantovano, zašto niko nikad nije odgovarao za toliku štetu, jer taj novac je uglavnom poreklom iz budžeta Republike Srbije?

– ako je istina ono što je pre smene rekao Gordan Petrić, da fudbaleri imaju svoje privatne trenere – šta onda rade treneri koji su angažovani i na platnom spisku Partizana?

– kako je od Partizanove fudbalske škole, koja je godinama smatrana za drugu najbolju u Evropi posle Ajaksove, napravljen rezervat za pozajmice timovima u najnižim rangovima takmičenja u Srbiji?

– i, možda najvažnije: kad je poslednji put Uprava kluba analizirala rezultate prvog tima, i da li je ta analiza dostupna javnosti?

Toliko, za početak.