Teško je kad je zemlja dve i po godine u ratu, malo tu ima srećnih dana, a jedan takav omogućio je Ukrajincima beogradski Partizan. Pogađate, katastrofalnih 6-2 za kijevski Dinamo, i to još na neutralnom terenu u Poljskoj.

KVALIFIKACIJE ZA LK: Kvota na pobedu Radničkog 1923 protiv Mornara u našoj kladionici je 1.35. Utakmica je na programu od 20:00. 

Partizan je ovu utakmicu izgubio mnogo, mnogo ranije, rekao bih još pre nekoliko godina. Da podsetim, poslednji put crno-beli bili su prvaci Srbije 2017, a od tada je izmenjeno, ili smenjeno devet trenera: Miroslav Đukić, Zoran Mirković, Savo Milošević,  Aleksandar Stanojević, Ilija Stolica, Gordan Petrić, Igor Duljaj, Albert Nađ i ponovo Aleksandar Stanojević. Za to vreme niko iz uprave kluba nije ni smenjen, ni izbačen. Istina, predsednik kluba Milorad Vučelić podneo je ostavku još u avgustu prošle godine, ali Upravni odbor tu ostavku još uvek nije razmatrao.

POJAČANJA IZ TIMOVA KOJI SU DALEKO ISPOD PARTIZANA

A istina je da igrače kupuju i prodaju ne treneri, nego baš članovi uprave kluba u saradnji sa menadžerima. To je priznao i sadašnji trener Stanojević, koji je rekao da nije doveo ovog leta nijednog igrača. A spisak novajlija je prilično širok. Između ostalih, tu su Nihat Mujakić (plaćen 895.000 evra iz turskog Ankaragičija), zatim Kervin Arijaga (plaćen pola miliona evra, iz američke Minesote), pa Zubairu Ibrahim (takođe pola miliona, iz Jedinstva sa Uba), Milan Lazarević (Vojvodina), Vukašin Đurđević (Voždovac), Mario Jurčević (Apoel Limasol), Đorđe Jovanović (Bazel), Aranđel Stojković (Debrecin), Nikola Miličić (Napredak), Zlatan Šehović (Ordabaši), Vukašin Jovanović (Jednstvo Ub) i Milan Roganović (omladinski pogon Partizana).

Prosto bode oči da su navodna pojačanja došla iz timova daleko ispod nivoa Partizana, i da je samo Roganović iz čuvene Partizanove fudbalske škole. Nekad čuvene, sad je to očigledno ruina.

Kad se sve ovo ima u vidu nije nikakvo čudo što je od svih superligaša jedino Partizan bio protiv uvođenja pravila o dva bonus igrača. Jednostavno – nemaju takve igrače, škola ne izbacuje kvalitet kao nekad.

Da se neko ne bi previše obradovao pre vremena, moram navesti podatke koji prosto „ubijaju“. Naime, samo u poslednje dve sezone naši timovi su odigrali 29 mečeva u Evropi, i 26 izgubili! U poslednja 24 meseca ostvarena je samo jedna pobeda, i to ona Partizana protiv azerbejdžanskog Sabaha. Uz dve nerešene utakmice – to je to. Crvena zvezda je igrala grupnu fazu Lige šampiona, i zauzela poslednje mesto u svojoj grupi. Pet poraza i jedan remi.

ZA UTEHU – BOLJE REZULTATE NEMA NI REPREZENTACIJA

Ako je nekome za utehu, ništa bolje rezultate nije imala ni fudbalska reprezentacija Srbije. Na Svetskom prvenstvu u Kataru zauzela je 29. mesto u konkurenciji 32 ekipe sa jednom nerešenom i dva poraza. A na nedavno završenom Evropskom prvenstvu Srbija je takođe zauzela mesto među najgorih pet ekipa sa dva poraza i jednom nerešenom. Na stranu to kakvu je igru prikazala naša reprezentacija, a ta igra je bila vrlo slična onoj Partizanvoj protiv Dinama iz Kijeva.

Zanimljivo je da je u 69 godina dugoj istoriji evro kupova ovo treća „šestica“ u mreži Partizana. Prva se dogodila 1970. u Drezdenu gde je domaći Dinamo (opet taj Dinamo) slavio sa 6-0. Drugi put je oktobra 1984. Kvins Park Rendžers pobedio crno-bele sa 6-2, ali je revaš ušao u istoriju evrokupove – 4-0 za Partizan

Da zaključim: Partizan nikako nije izdvojen slučaj, nego je prava slika našeg fudbala, kako klupskog tako i reprezentativnog. A ta slika je svaki dan sve bleđa, tužnija i ružnija. Kao da su je amateri crtali.