Ubeđen sam da su svim potpisnicima Apela za spas Partizana zaigrala srca, i uz kiseo osmeh rekli su sebi: ipak smo u pravu! Naime, pre nekoliko dana pronela se vest da će Partizan potpisati najnovije pojačanja, jedanaesto ove sezone. Radi se o Senegalcu Papeu Fureru, koji ima 18 godina, i dolazi iz… Liona.
Ipak, ne iz prvog tima, čak ne ni iz rezervnog tima ovog francuskog prvoligaša, nego sa klupe tog rezervnog tima. A kako se rezervni tim Liona takmiči u trećoj ligi Francuske, Furer je u prošloj sezoni sakupio ukupno šest utakmica u tom timu. Jednom rečju, za njega nema mesta ni u francuskoj trećoj ligi!
TEŠKO JE NABROJATI SVE PROMAŠAJE
Ovakav izbor dovoljno govori i o trenutnoj snazi Partizana, ali još i više o onima koji su Furera doveli u Humsku. Teško je nabrojiti sve promašaje crno-belih oko dovođenja fudbalera. Dovoljno je reći da tim od starta lige kuburi sa bonus igračem (do 21 godine) jer nema igrača iz sopstvene fudbalske škole. Koja je, uzgred, do pre desetak godina smatrana drugom najboljom u Evropi, odmah iza Ajaksove.
U smiraj 14. septembra nešto se ipak dogodilo u Humskoj. Potpisao je levi bek (još jedan) Marko Kerkez (24 godine), rođeni brat mađarskog reprezentativca Miloša Kerkeza. Nažalost, među braćom ima neke razlike, a osnovna je u tome da novo Partizanovo pojačanje u ovoj sezoni nije odigralo ni minut za subotički Spartak.
Čim je potpisao ugovor Kerkez je otkrio svoje ambicije u novom klubu:
– „Večiti derbi“ se vezuje za moje dečačke snove! Mislim da svaki klinac u regionu mašta da zaigra u „večitom derbiju“, a u mom slučaju, sada kada sam u Partizanu, prevashodna želja je da pobedimo. Derbi mi, kao igraču, mnogo znači. Do sad sam ga gledao preko TV ekrana, a sad sam dobio priliku da učestvujem i budem uz tim, u najvećoj svetkovini fudbala, bez obzira na to da li ću biti terenu ili uz ekipu, važno je da sam uz Partizan.
Dakle, pominje se i gledanje derbija na TV…
ZARADA OD PRODAJE VEĆA OD SEDAM MILIONA
Partizan je ovog leta od prodaje igrača zaradio nešto preko sedam miliona evra. Najviše od Mateuša Saldanje, koji je za četiri miliona otišao u Ferencvaroš. Severinu je Hapoel platio 1,2 miliona, kapiten Svetozar Marković je otišao u Plzenj, odakle je u kasu Partizana stiglo 750.000 evra (druga polovina uplaćena je Olimpijakosu). Saragosa je za milion i po evra otkupila samo 50 odsto ugovora Sameda Baždara.
Na drugoj strani, na pojačanja (ma koliko ta reč čudno zvučala u slučaju Partizana) potrošeno je 1,745 miliona evra. Najskuplje je plaćen Nihad Mujakić – 895 hiljada evra. Kervin Arijaga je koštao pola miliona, a Stefan Kovač 350.000. Ostali su došli ili na pozajmicu, ili bez ikakvog obeštećenja.
Međutim, najžalosnija je činjenica da nijedan fudbaler nije došao u Partizan iz nekog iole eminentnijeg kluba. Na rpimer, Korejac Goh stigao je iz lokalnog Pohanga, odlazeći Severina iz Den Haga, Zubairu iz Jedinstva sa Uba, Grimaldo iz peruanskog Sporting Kristala, Kalulu iz Sošoa, Zahid iz Ankaragičlija, Kanute iz Serkl Briža, Ovusu iz norveškog OD Grenlanda, Arijaga iz američke Minesote, De Medina iz Braunšvajga, a već pomenuti bosansko-hercegovački fudbaler Nihad Mujakić iz turskog Ankaragičlija.
ŠESTO MESTO NIJE IZNENAĐENJE
Domaća pojačanja bolje da ne pominjem, pogotovo timove odakle su došli.
Posle svega ovoga nije nikakvo čudo da Partizan zauzima trenutno šesto mesto u Superligi Srbije, i da je neslavni evropski rekorder jer je ovog leta u kratkom roku uspeo da bude eliminisan iz čak tri evropska kup takmičenja.
Eto još jednog aduta za potpisnike Apela za spas Partizana, a u pitanju su legende ovog kluba. ŠSuperliga
ta to sve vredi kad se o sastavu uprave ne odlučuje na Skupštini kluba (koja nije sazvana skoro dve godine) nego na nekom drugom mestu. Izgleda da se na istom „mestu“ odlučuje i o pojačanjima, odnosno menadžerima koji će ih dovesti, ali i o procentima koliko ide igraču, koliko klubu a koliko agentu. Sudeći po opštoj slici, izgleda da se mnogo više isplati biti menadžer Partizanu, nego znati dobro igrati fudbal.