Nekad je bio fudbalski virtuoz kom se divio narod od Vardara do Triglava. Za mnoge je najbolji igrač u istoriji jugoslovenskog fudbala, kad govorimo isključivo o umeću s loptom.
Ukratko – živa legenda fudbala. Srbija ga je čekala kao mesiju na selektorskoj poziciji i dočekala ga je. Odveo je „orlove“ na Mundijal u Kataru, doživeo debakl. Plasirao se na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, usledio je novi šamar. Ne i ako njega pitate.
U delu izveštaja na osam strana koji je podneo posle šampionata Evrope, a koji više podseća na literarni rad osnovca, a ne na ozbiljno fudbalsko štivo, Stojković je naveo i sledeće:
– Moram da istaknem da nisam zadovoljan rezultatom odnosno krajnjim ishodom, ali isto tako želim da navedem nekoliko razloga i činjenica zašto ovo ne smatram neuspehom.
1) Nacionalni tim je uspeo da se plasirala na završni turnir pod okriljem UEFA posle 24 godine.
2) Posle dužeg vremena vezali smo dva velika takmičenja.
3) Ostvaren je kontinuitet igranja na velikim turnirima sto donosi ogromne benefite kako savezu tako i kompletnom srpskom fudbalu.
4) Srbija se nalazi medju 24 najbolje selekcije u Evropi.
Razložimo to stavku po stavku. Pod 1, prošlo vreme. Svaka čast Stojkoviću i ekipi što su se plasirali na turnir, ali na njemu nisu pokazali ništa. Bio je to uspeh, ali gorak, kad se dogodio posle remija sa Bugarima u kom smo spasavali živu glavu. Pod 2, činjenica usko povezana sa prvom stavkom, ali ponavljanje istog. Pod 3, benefit jeste ostvaren, a on i njegovi saradnici iz FSS ostvarili su masne premije za to. Pod 4) na turniru na kom učestvuje pola Evrope, Srbija se jeste našla među 24 reprezentacije na kontinentu, ali tu je bila i pre takmičenja u Nemačkoj. Ispada da ne moramo ni da igramo na turniru kad se kvalifikujemo…
VOLŠEBNO IZBEGAO SEČU
Na volšeban način Dragan Stojković je izbegao seču koja se dešava u FSS. Da je imao morala i osećaja za odgovornost, podneo bi ostavku posle meča protiv Danske. Ovako se okrenuo protiv naroda, čija velika većina želi da mu vidi leđa. Želi to i dobar deo igrača koji nisu znali šta im je činiti u Nemačkoj. Zbog toga će to u narednom periodu da bude prisilan brak. Razvod se već dogodio, a medeni mesec je bio odavno. U Lisabonu protiv Portugala.
Kad je postalo jasno da je fudbalski fenomen, Stojković je insistirao da mu se uz ime i prezime doda i nadimak – Piksi.
– Pa mene svi zovu Piksi. Po onom crtanom junaku. Kad dođe 19 časova i 15 minuta, ostavljam sve… Drugove, devojke, šetalište, hranu… Žurim i jurim pred TV ekran da gledam Piksija. Voleo bih ako biste uz ovaj naš razgovor stavili naslov Piksi – izjavio je svojevremeno Nišlija.
Onog koji radi protiv volje naroda obično nazivaju tiraninom. A takvi ljudi gube pravo da im tepaju. Nekada je bi veliki fudbaler, nekada je bio Piksi. Sad je samo Dragan Stojković, čovek koji se okrenuo protiv dobrog dela Srbije. I sam je kriv za to.