Sveto pravilo u sportu je da se u završnom sabiranju piše i pamti samo rezultat. Najčešće i jeste tako, jer utisak malo ko uzima u obzir. Ipak, pobeda Crvene zvezde u drugom činu italijanske epizode „duplog“ kola Evrolige, takmičenja kome je kompanija Maxbet premijum sponzor, nudi razloge upravo za razmišljanje o utisku i načinu na koji je uspeh ostvaren.
Hajde da budemo realni. Osim u završnici prve i u drugoj četvrtini, Zvezda je do finiša igrala veoma loše. Treća deonica je bila horor, na obe strane terena. Ulazak Miloša Teodosića nije doneo ništa bolje. Naprotiv…
Nikako ne treba da se zaboravi podatak da je beogradska ekipa šest i po minuta pre završnog zvuka sirene imala 10 poena manjka. Osim toga, bila je u priličnom rasulu, bez jasne ideje kako da napadne solidnu, ali nikako čelilnu odbranu Virtusa.
Tada su se pojavili Jago dos Santos i Luka Mitrović, a za njima i Ajzea Kenan. Delovalo je to kao pohod na sve ili ništa, a ne kao proizvod sistema u igri i čekanja da protivnik padne.
Nije padao, pa ga je još milovala i Fortuna, onom trojkom Pajole o tablu, četiri i po minuta pre kraja za 80:75. Bilo je to pretposlednje vođstvo Virtusa na utakmici.
Blistao je potom Kenan, sve je već viđeno, ali se opet sve svelo na (loše) organizovan napad pri rezultatu 85:85. Ne zaboravimo da je neposredno pre toga Šengelija u dva navrata prelako prošao kroz reket i neutralisao sve što je Zvezda postigla.
I, onda? Vrlo loše postavljenu akciju od strane trenera Sferopulosa (čovek je bio gripozan), odlučio je da završi Nikola Kalinić, šutem sa osam i po metara. Kao što znamo, ušla je, verovatno uz faul koji sudije nisu želele da vide.
Eto, taj detalj, uz upornost i neodustajanje kao kategorije pomenute u reakcijama pobednika posle meča je presudio.
Ne sistem na obe strane parketa. Upravo je to detalj koji je preko potreban Zvezdi. Da pobede ne budu slučajnost ili proizvod srećne situacije.
Da se ne lažemo, tako je bilo.