Približava se kraj godine kada će da bude sumiran bilansi godine po raznim osnovama. Kada je sport u pitanju jedan od glavnih pozitivnih dometa svakako je plasman fudbalske reprezentacije Srbije na završnicu prvenstva Evrope iduće godine.

LIGA ŠAMPIONA: Real dočekuje Napoli (21:00), a kvota naše kladionice na pobedu Madriđana je 1.80.

Plasman su izborili igrači, ali ne smeju da se zaboravei ni zasluge selektora Dragana Stojkovića-Piksija koji je uspeo da „veže“ učešća na svetskom i evropskom prvenstvu. To se u prošlosti nije često dešavalo a od selektora samo je Ivan Osim ostvario ovo što je sada uspelo Piksiju.

POČETAK U PARIZU

Jugoslavija je 1960. u Parizu na finalnom turniru prvog Prvenstva Evrope bila druga, u finalu je posle produžetka izgubila od SSSR-a sa 2:1. Tim je vodila selektorska komisija u sastavu Dragomir Nikolić, Aleksandar Tirnanić i Ljuba Lovrić. Ovaj poslednji bio je, zajedno sa Prvoslavom-Bobom Mihajlovićem i Hugom Ruševljaninom, član selektorske komisije koja je na Mundijalu u Čileu 1962. dovela državni tim do polufinala, što uz isti plasman u Montevideu 1930. godine ostaje najbolji plasman našeg državnog tima.

Na novo vezano učešće čekalo se do sredine 70-tih godina. Na Svetskom prvenstvu 1974. u SR Nemačkoj ekipu je vodila komisija u kojoj su bili Miljan Miljanić, Ivan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić i Milovan Ćirić. Dve godine kasnije na završnom turniru Evropskog prvenstva u Beogradu i Zagrebu na klupi je bio Ante Mladinić.

Miljan Miljanić je uspeo da 1982. odvede Jugoslaviju na Mundijal u Španiji, a dve godine kasnije na EP u Francuskoj selektor je bio Todor-Toza Veselinović.

Sledeći koji je „vezao“ dva učešća bio je Ivan Osim. Na Mundijalu u Italiji 1990. doveo je tim do četvrtfinala u kome je Argentina bila bolja sa penala a 1992. trebalo je da Jugoslavija igra na prvenstvu Evrope u Švedskoj, ali nije mogla zbog sankcija koje je izglasao Savet bezbednosti UN.

Poslednji put na oba takmičenja naš državni tim učestvovao je u ciklusu 1998-2000.Na Mundijalu u Francuskoj selektor je bio Slobodan Santrač, a na EP u Belgiji i Holandiji veteran Vujadin Boškov.

KATAR, PA NEMAČKA

Stižemo do Mundijala u Kataru i EP u. Zahvaljujući (i) Piksiju Stojkoviću nećemo da budemo samo posmatrači, a plasman ima i praktičnu vrednost jer će kasa FSS lepo da bude popunjena. Piksi je selektor kakav je bio igrač – pobednik. On je od trenera koji prvo prave igru svog tima, a pod stavkom 2 misle kako da (po)kvare protivničku. Piksi je kao igrač bio kreativac, majstor na sredini terena, odličan tehničar, dobar dribler i još bolji dodavač. Bilo je logično da istu filosofiju zadrži i kao trener.

Mesto u istoriji našeg fudbala obezbedio je kao igrač, nastavlja da ga učvršćuje i kao selektor a najlepše je što nije rekao poslednju reč. Neću reći da na EP idemo po medalju, ali sve što je do sada urađeno daje pravo na umereni optimizam. Srbija verovatno neće da bude prvak Evrope, ali nikome neće bude lak rival.

Piksi ovih dana reče da namerava da nastavi posao i to je dobra vest. Srbiji ne treba drugi selektor. Osim što je vezao učešće na dva najveća takmičenja i lepo popunio kasu Saveza, Piksi ima šansu da postane jedan od najuspešnijih selektora bivše Jugoslavije i Srbije. Od pojedinaca pre njega je samo Ivica Osim vezao dva takmičenja iako na drugom Jugoslavija nije mogla da učestvuje. Piksi je igrao za državni tim kad je Osim bio selektor i sigurno je da je u trenerskom poslu dosta naučio od legendarnog „Štrausa sa Grbavice“. Osim bi bio zadovoljan ako bi ga Piksi rezultatski nadmašio. Fudbal se meri kroz rezultate i titule, ali postoji i proces stvaranja igrača. Piksi Stojković pokazuje ne samo strpljenje nego i znanje. Dozirano, ali spretno kombinuje iskustvo i mladost, već je afirmisao niz mladih igrača a biće ih još. Stojković se drži starog postulata da je fudbal prvo igra pa tek onda borba. Ili što bi rekao Vujadin Boškov:“Dok imamo loptu ne možemo da primimo gol.“
U igri pobeđuje veštiji a veština najčešće zavisi i od umeća i vizije selektora.

Dragan Stojković-Piksi ima i jedno i drugo.