Nekako je termin u kojem se igrala utakmica između Arsenala i Mančester sitija bio idealan za ovu našu standardnu rubriku koja ide petkom – utisci su se sasvim lepo slegli, emocije su odradile svoje i sada potpuno bistre glave mogu da napišem nekoliko reči (dobro, malo više) o onome što smo gledali na Emiratima u sredu uveče. A da je bilo materijala, definitivno jeste.

Osećam da bih prvo trebalo da napravim jednu malu uvertiru, nekako će onda biti lakše nadovezati se i uklopiti sve ostale stvari koje želim da kažem. Da je neko ponudio navijačima Arsenala lidersku poziciju na tabeli uoči okršaja sa Mančester sitijem posle 23 odigrana kola, siguran sam da ne postoji osoba koja vam u tom trenutku ne bi „stisnula ruku“ i izgovorila: „piši, sve smo se dogovorili“.

Najmlađi tim po proseku godina u PL, ulaziš u prvenstvo i sebi zacrtavaš samo jedan realan cilj – plasman u Ligu šampiona. Međutim, dešava se nešto potpuno suludo i nerealno, dešava se to da si u jednom trenutku najveći favorit za osvajanje titule, koliko je to zapravo velika, ma ogromna stvar?!

BRAJTON – FULAM GG3+ SAMO GOLOVI

„Građani“ su ušli u ovaj meč sa tri boda zaostatka uz meč više od Arsenala, ali i blagom ulogom favorita, koja je sasvim zasluženo dodeljena, tu velike dileme nema. Sve oči fudbalske javnosti uprte su u veliki okršaj učitelja i učenika, Gvardiole i Artete, toliko je velika euforija da su pojedini zaboravili da se to veče igra i Liga šampiona, uz dužno poštovanje svih timova, naravno.

Arteta nije mogao da računa na već dugo povređenog Žezusa, ali i Tomasa Partija, kojeg je zadesila ista sudbina, dok je Pep odlučio da (ponovo) iznenadi sve oko sebe, što mu definitivno nije prvi put, te odredi Bernarda Silvu kao čoveka koji će biti zadužen za defanzivu i odbranu desne napadačke strane „tobdžija“, preko koje je pretio Bukajo Saka, ni manje ni više.

Do trenutka kada je Takehiro Tomijasu nesmotreno reagovao i poklonio loptu, a nekoliko sekundi kasnije ispostaviće se i gol Sitiju, delovalo je sve ovo kao potpuno ravnopravna borba dva glavna kandidata (u tom trenutku) za šampionsku titulu. Još jedna stvar, čvrsto verujem u to da 90% igrača ne bi realizovalo situaciju kod koje je Kevin de Brujne „lobovao“ i matirao Ramzdejla, što još jednom govori o tome koliko je veliki majstor i tehničar Belgijanac, koji je sasvim sigurno bio poslednji igrač kojeg bi fudbaleri Arsenala poželeli da vide u takvoj prilici. Bilo kako bilo, posle tog pogotka je tim koji predvodi Arteta potpuno proigrao, pokazao karakter i pokazao da može da dominira terenom čak i protiv jedne tako snažne ekipe kao što je Siti.

Činjenica je da Ederson po ko zna koji put svojim suludim i nerealno lošim odlukama na terenu, a koje se konstantno pripisuju njegovoj hladnokrvnosti, ili makar pokušaju da to tako izgleda, „puca“ u svoj tim i zamalo da to sve košta „građane“ mnogo više nego što se ispostavilo na terenu. Drugo poluvreme nam donosi epilog koji je zaista, objektivno rečeno, bio namirisan mnogo ranije. Gvardiola pokazuje koliko je jezivo dobar stručnjak, koliko drži fudbal u malom prstu, uviđa da su igrači Arsenala upali u manju krizu, ubacuje Akanđija, menja formaciju i potpuno preuzima dešavanja na terenu u svoje ruke. Iskusniji, kvalitetniji tim je u sredu trijumfovao na Emiratima, to je činjenica.

Mikel Arteta se dobro spremio, njegov tim je odigrao dobru utakmicu, ali to još uvek nije dovoljno da se pobede Mančester siti i Pep Gvardiola. Prosto nije imao ko da povuče saigrače (govorim o Arsenalu) i vrati ih psihički u utakmicu, nakon što su greške krenule da se nižu i rezultat, kao i dešavanja na terenu, krenula su nizbrdo i na stranu protivnika.

ČELSI – SAUTEMPTON 1&2-4 KONAČNO POBEDA ZA PLAVCE

Međutim, daleko od toga da nismo mogli da uživamo u pojedinim segmentima meča, koji je inače bio veoma dinamičan, kvalitetan i zanimljiv. Primetio sam odmah kako Martin Edegor pokušava da „podigne“ svoje saigrače posle loših poteza i primljenih golova, konstantno je bio glas podrške i razuma na terenu, kako sa loptom u nogama, tako i bez nje. Defanzivnu liniju je neiskustvo i važnost utakmice uhvatilo u svojevrsnu vrtešku, ali bez obzira na to, junačka borba i na desetine duela sa Halandom i ostalim napadačima Sitija, odbrana Arsenala je u sigurnim rukama i samo treba postepeno nadograđivati ono što fali. Ne smem da izostavim ni, sa druge strane, Bernarda Silvu koji je možda i najzahvalniji fudbaler kojeg sam ikada gledao na terenu. Ilkaj Gundogan je veliki majstor i neko čija je uloga veoma potcenjena u Sitiju, a u sredu je bio jedan od najvažnijih i najzapaženijih na terenu.

Sada se postavlja veoma jasno pitanje, koje je aktuelno već duži vremenski period – da li će ovo biti novo veliko rivalstvo na Ostrvu? Do sada su to bili okršaji Klopa i Gvardiole, a sada smo na putu ka tome da Arteta preuzme kormilo od Nemca, ili to ipak nije tako? Ljudi (potpuno) ignorišu činjenicu da je Mančester junajted tek na pet bodova manje od ova dva tima, te da vrlo brzo ovogodišnja trka za titulu može da dobije, ako već i nije, trećeg ravnopravnog učesnika. Jasno je da zbog prethodnog iskustva Siti ima blagu prednost, ali Arteta i Ten Hag su u više navrata pokazali svima da je priča koja se gradi oko budućnosti ova dva tima u PL izuzetno ozbiljna. „Crveni đavoli“ će čak imati i nove vlasnike, a holandski stručnjak bi mogao (čitaj trebalo) da bude dugoročno rešenje na poziciji trenera na Old Trafordu.

Ne smem da zaboravim ni Njukasl, koji takođe gradi postepeno i čiji se uspesi tek očekuju u narednim godinama. Shvatili smo da finansije gotovo nikome neće predstavljati ozbiljan problem, ali isto tako nije ovo video-igra, u kojoj ćete pokupovati sve najbolje i najkvalitetniej igrače, pa će oni sami da igraju i beleže rezultate za vas.

Pep Gvardiola je počeo, Pep Gvardiola je utanačio principe i načela, Klop ga je u stopu pratio i menjao fudbal na neki svoj način, a sada je na Arteti, Ten Hagu i Ediju da pokušaju da ih prestignu i promene poredak klubova u engleskom fudbalu. Pogledajte samo koliko se velika euforija stvorila među navijačima Arsenala, a sve to posle svega 23 odigrana kola u kojima je njihov tim izgledao kao ozbiljan konkurent za najveće ciljeve?

VULVS – BORNMUT 1&0-3 VUKOVI SU OKRENULI NOVI LIST

Izdvojio sam ove četiri ekipe zbog toga što ih zaista trenutno vidim u samom vrhu Premijer lige, ali to apsolutno ne znači da se Liverpul ekspresno ne može vratiti tamo gde neminovno i pripada, odnosno, da se u Čelsiju veoma brzo neće poklopiti sve kockice i da će uslediti ogroman uspon ka samom vrhu ostrvskog fudbala. Svi žele jake klubove, jaku konkurenciju i neizvesnu borbu za šampionsku titulu, borbu koju će činiti više od dva tima. Kako sada stvari stoje, Arsenal i Mančester Siti se za nijansu izdvajaju kao timovi čiji će rivalitet „krasiti“ ligu u narednih nekoliko godina. Poredak je stvar koja je podložna ogromnim i svakodnevnim promenama, a tržište kakvo je Premijer liga konstantno teži ka jačim ulaganjima, kvalitetnijim igračima i spektakularnim mečevima, verujem da niti jedan od ova tri faktora (nikada) neće izostati.

Definitivno se stvorio „kostur“ za nova dešavanja i početak jedne nove ere u PL, ali opet napominjem, danas je ovako, sutra već možda bude drugačije i nikada se ne zna šta će biti u budućnosti, što je sasvim sigurno najveća čar ovog takmičenja i sporta koji toliko pratimo i volimo.

Jedno je sigurno, želim da vam poručim da uživate u fudbalu, uživate u Premijer ligi i svemu što nam ona nudi iz dana u dan, jer najveći šou tek predstoji!

Dulle Varney