Godinama nas je ceo svet nazivao “zemljom košarke”. Pet svetskih, osam evropskih i jedno olimpijsko zlato potvrđuju da smo to zaista i bili. Da li smo i dalje? MVP priznanje NBA lige našem čoveku kaže da jesmo. Da li ćemo to da budemo i ubuduće? Zlato juniora na Evropskom prvenstvu kaže da hoćemo. MaxBet Sport u serijalu “Čuvari košarkaške vatre” bavi se temom o budućnosti srpske košarke. Ko su glavni junaci svih prošlih, sadašnjih i budućih košarkaških uspeha u Srbiji? Ko su čuvari košarkaške vatre? To su klubovi koji su “pravili”, koji “prave” i koje će i u buduće da “proizvode” naše košarkaške asove. Ovo je serijal o njima!
Serijal o srpskoj košarci nije smeo da prođe bez posete Kraljevu. Grad na Ibru je toliko bio uspešan u košarkaškom svetu da je sa pravom poneo naziv „srpska Bolonja“.
Košarkaški klub Mašinac proslavio je krajem prošle godine četiri decenije rada. Popularni „studenti“ održali su osnivačku skupštinu 28. decembra 1982. godine na Mašinskom fakultetu u Kraljevu,, zbog čega je i logičan zaključak imena „Mašinac“.
Jedan od osnivača i prvih igrača Studenta, Dragovan Pantelić Panta, bio je naš sagovornik. U pitanju je generalni sekretar kluba bez koga bilo kakav rad ili organizacija u Mašincu ne može da se zamisli.
Oduvek je bio omiljen među najmlađin članovima kluba, a Panta (nadimak po kojem ga poznaje čitavo Kraljevo) je posvetio ceo svoj život ovom klubu i košarci.
Dve najveće legende ovog kluba su Tomislav Andrić Džigi i Gordan Marković Čogo. Ozbiljnja košarkaška imena stare Jugoslavije i ljudi koji su proslavili Kraljevo. S njima uz rame je i Nenad Krstić, legendarni centar i kapiten naše reprezentacije.
DANAS DECA PRERANO POČINJU DA TRENIRAJU
Promenile su se mnoge stvari u našoj košarci, sportu, kao i u vremenu u kojem živimo. Jedina osoba u istoriji koja je bila generalni sekretar fudbalskog i košarkaškog kluba Mašinac, kao i fudbalskog i košarkaškog kluba Sloga, zna u čemu je problem rada sa decom u današnje vreme.
– Danas deca mnogo rano počinju da treniraju i oni se onda brzo i zasite. Deca su i drugačija u današnje vreme. Sada se sve svodi na članarinu. Kod nas se ranije nije plaćala, a sada trenutno nešto simbolično. Roditelji smatraja kada plate članarinu da to znači da njihovo dete mora da igra. Ko nas to ne ide tako, igraju samo deca koja imaju kvalitet. U današnje vreme treneraju deca kojima roditelji imaju da plate, ali takva deca se veoma brzo svega zasite. Ona deca koja bi zaista želela da treniraju, njima roditelji nemaju da plate – kaže Panta za naš portal.
Roditelji su često i mnogo ambiciozniji od same dece. Naš sagovornik je imao pravi primer u svom klubu vezan za ovu temu.
– Jednom je jedan otac doveo na trening dete od sedam godina i ubeđivao nas da je dečak čudo. Doveli smo ih na trening mlađih kadeta i videlo da lepo tapka lotu, ali ne može da dobaci do koša. Pokušao je sa linije slobodnih bacanja, ali daleko od obruča. Onda sam ja prišao i rekao ocu da on sada pokuša da sa iste razdaljine šutne na koš sa medicinkom. On je od sina teži tačno četiri puta koliko i medicinka od obične lopet. Probaj i shvatićeš o čemu ti pričam. Dobacio je manje nego dečak – objašnjava naš sagovornik koji je bio veoma raspoložen da nam pojasni svaku temu koja nas je zanimala.
TRENERI NEOPRAVDANO NEMAJU POVERENJE U MLADE IGRAČE
Prelomni trenutak svakog igrača jeste prelazak iz juniora u prvi tim. Tada se gubi veliki broj igrača, a jedan od problema jeste što treneri često nemaju poverenj u mlade igrače.
Na pitanje o budućnosti srpske košarke teško da možete da nađete boljeg sagovornika od čoveka koji je tolike godine prisutan u radu sa decom i bio svedok mnogih uspona i padova srpske košarke.
– Veliki sam pesimista kada je u pitanju budućnost srpske košarke. Ne sviđa mi se što je sada podeljeno da svako godište ima svoju generaciju. Problem je i što mi više nemamo rezultate. Ako napravimo neki uspeh onda će deća doći da treniraju – smatra Dragovan Pantelić.