Godinama nas je ceo svet nazivao “zemljom košarke”. Pet svetskih, osam evropskih i jedno olimpijsko zlato potvrđuju da smo to zaista i bili. Da li smo i dalje? MVP priznanje NBA lige našem čoveku kaže da jesmo. Da li ćemo to da budemo i ubuduće? Zlato juniora na Evropskom prvenstvu kaže da hoćemo. MaxBet Sport u serijalu “Čuvari košarkaške vatre” bavi se temom o budućnosti srpske košarke. Ko su glavni junaci svih prošlih, sadašnjih i budućih košarkaških uspeha u Srbiji? Ko su čuvari košarkaške vatre? To su klubovi koji su “pravili”, koji “prave” i koje će i u buduće da “proizvode” naše košarkaške asove. Ovo je serijal o njima!
U prethodnim epizodama smo spominjali koliko je Zemun značajan za razvoj mladih igrača. Škole košarke u ovoj opštini imaju veliku tradiciju u radu sa decom. Štaviše, kada bi osnovala nezavisnu ligu, ona bi bila toliko kvalitetna da bi mogla da parira mnogim regionima u čitavoj Srbiji. Jedan od najuspešnijih klubova na polju mlađih kategorija je definitivno Mladost MaxBet.
Ovaj klub je osnovan u januaru davne 1954. godine i to od strane nezadovoljnih juniora KK Jedinstvo, koji je najstariji košarkaški kolektiv u Zemunu. Prosto, Uprava im nije dozvolila da se takmiče u seniorima uprkos talentu koji su posedovali, a oni su pronašli rešenje. Osnovali su Mladost, koji je toliko obilovao talentovan, da su 1956. postali prvaci Beograda. Kada je došlo do smene generacija, plavo-beli nisu imali naročito velikih uspeha, a na staze stare slave ih je devedesetih poveo poznati trener Jovica Antonić.
Danas je Mladost MaxBet dostigao velike visine, pošto je učestali učesnik najkvalitetnijih nacionalnih i regionalnih takmičenja. Posebno je do uspona došlo u poslednje dve godine, pošto je u tom vremenskom periodu višestrukom povećan broj dece koja treniraju u ovom klubu, pa se sa broja od oko 80, došlo do 550!
Uslovi koje ovi Zemunci nude su izvanredni, a objekti u kome se trenira su širom opština Zemuna i Novog Beograda: „SC Master“, „Pinki“, Srednja tehnička škola „Zmaj“, OŠ „Laza Kostić“, OŠ „Branko Radičević“, OŠ „Sava Šumanović“, OŠ „Rade Končar“, OŠ „Kralj Aleksandar I“, Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, a koliko se „priča“ širi pokazuje i to da čelnici kluba pokušavaju da dobiju i Devetu beogradsku gimnaziju.
Naš sagovornik u ovoj epizodi, Saša Vasiljević, inače bivši profesionalni košarkaš, a sada koordinator za mlađe kategorije u Mladosti, smatra da su najzaslužniji za uspon kluba predsednik Nebojša Bjelica, kao i Boris Sotirov, Nenad Pujaz, uz naporan rad trenera Luke Milinkovića, Nemanje Varničića, Uroša Anđelkovića… Oni su postigli da juniori Mladosti budu prvaci kvalitetnih liga Beograda i Srbije, dok su kadeti osvojili bronzu.
MEĐU NAJMLAĐIM EKIPAMA
Vasiljević je za početak razgovora istakao šta misli o radu sa decom danas:
– Sa moje lične strane, to je veliki motiv i neki zadatak. Kao klinac sam imao dobre trenere, pa osećam da sam dužan da isto vratim deci. Ono što mogu da kažem za Mladost MaxBet, da imamo jako dobre ljude u klubu i namestili smo tako da nam fokus budu mlađe kategorije. Cilj nam je da Mladost jednog dana ima igrače iz svoje škole košarke u seniorskoj konkurenciji. Nadam se da smo na dobrom putu. Eto, ove godine ćemo da budemo među najmlađim ekipama u KLS i da ćemo da imamo trojicu-četvoricu igrača iz svoje škole. Težimo tome i da ih bude još više u budućnosti.
U trenutku kada je razgovor trajao odvijala su se testiranja za mlađe kategorije u Mladosti. Na pitanje šta misli o tome što su ta deca izdvojila vreme od letnjeg raspusta kako bi naporno trenirala, odgovorio je:
– Kažem, najveća privilegija je biti igrač. Ne vidim da je ovo odricanje, ovo je jednostavno ljuDbav. Pogotovo u mlađim kategorijama, a kasnije kroz ljubav ovo postane i posao. Deca kod nas dolaze sa osmehom, imamo jako dobre trenere, imamo jako dobre uslove… Pružamo im najsavremenije uslove i testiranja i na dobrom smo putu da kroz mlađe kategorije napravimo dobru priču.
TEŠKA PRIČA
Koliko roditelji utiču na razvoj dece u srpskoj košarci?
– Teška je to priča. Roditelji su po mom mišljenju problem u svim sportovima. Prevelika očekivanja unose nervozu kod dece. Mislim da deca treba da se igraju i da ne gledaju grešku kao na smak sveta. Kad će da greše, ako ne sad? To jednostavno treba da se prenese, i mi treneri i Uprava kluba jako dobro to prenosimo roditeljima da je ovo i dalje ljubav i igra i da puste decu da greše i da je njihova uloga samo da ih podržavaju. Ponekad i mi napravimo grešku, pa ako se nekome ne dopadne, ima drugih trenera i klubova… Ne treba ništa na silu da se radi. Igrao sam košarku profesionalno 20 godina, pa mislim da imam dosta iskustva da o tome razgovaram.
Za kraj nas je zanimalo kakva je budućnost srpske košarke?
– Dosta raspravljamo o tome. S jedne strane ne brinem, jer ima talenata, ali s druge strane brinem, jer vidim po Beogradu da se ruše košarkaške sale, da ima mnogo neispravnih objekata, pa se s te strane brinem. Opet, kada nađemo balans i ravnotežu, naginjem ka toj strani da imamo potencijala, pre svega jer su nam deca jako talentovana i koja su spremna da rade kao ludaci što se kaže.