Ima li mesta za mlade igrače u evroligaškim timovima iz Beograda, Crvenoj zvezdi i Partizanu? Deluje da nema, nije poznato zbog čega je to tako, ali je jasno da definitivno nešto mora da se menja. Čemu, onda, služe mlađe kategorije „večitih“?
RUSIJA KUP: Zenit – CSKA Moskva (19.30), kvota na tip X u kladionici Maxbet iznosi 3.40
Informacija koju je preneo MaxBet Sport, da će Andrej Kostić da nastavi karijeru na koledžu iznenadila je, ali i rastužila mnoge. Ostala je Crvena zvezda bez igrača na koga je računala u budućnosti, što nije prvi put da se desi srpskim klubovima.
TOPIĆ I KOSTIĆ
Ove sezone je Andrej Kostić (18) zabeležio svega četiri nastupa u ABA ligi, u proseku je igrao 5.3 minuta po utakmici, uz prosečan učinak od 2.3 poena, jednu asistenciju i 0.3 skoka. Postavlja se pitanje zbog čega nije dobio veću šansu.
Razumljivo je zašto ga Janis Sferopulos nije koristio u Evroligi, ali je nejasno zbog čega nije dobio priliku u ABA ligi. Pogotovo u završnici ligaškog dela, kada je sve bilo odlučeno i kada se znalo da je Zvezda četvrta, bez mogućosti da ode poziciju gore ili dole.
Pre njega je tu bio Nikola Topić (19), od koga se, takođe, mnogo očekivalo, ali nije se mnogo dobilo. Bar nije Zvezda. Naime talentovani plejmejker je odigrao pet utakmica u Evroligi i pet u ABA ligi. Poslat je na pozajmicu u Megu kako bi dobio minute, budući da je među crveno-bele stigao Jago dos Santos. Zašto taj treći plej (pored Teodosića i Nejpira) tada nije mogao da bude Nikola Topić?
Aktuelni član Oklahome je upisao 18 nastupa u regionalnom šampionatu, ali svega četiri u dresu Zvezde. Beležio je, u crveno-belom dresu, 15.4 minuta po utakmici, uz prosečan učinak od šest poena, 1.8 skokova i tri asistencije. Može da se konstatuje da ni on nije dobio adekvatnu šansu.
DREZGIĆ I DIMITRIJEVIĆ
Kada je reč o Partizanu, situacija je praktično identična. Uzmimo za primer Savu Drezgića (18), koji je trenutno na koledžu u Americi. On je debitovao u crno-belom dresu 2023. godine u Kupu Radivoja Koraća protiv subotičkog Spartaka. Za dve sezone u Partizanu upisao je svega sedam utakmica (šest u ABA ligi i jednu u KLS-u).
Drugačija situacija u fudbalu
Što se tiče fudbala, situacija sa mladim igračima je drastično bolja. Crvena zvezda uveliko daje priliku svojim biserima, kao što su na primer Andrej Đurić, Veljko Milosavljević, Strahinja Stojković, Jovan Šljivić, Andrija Maksimović i Vasilije Kostov. Isto tako, prostor su dobili i biseri Partizana, što se ispostavilo kao odlična odluka: Mihajlo Ilić, Milan Roganović, Nikola Simić, Vanja Dragojević, Ognjen Ugrešić, Mateja Stjepanović, Dušan Jovanović.
U sezoni 2022/23 je prosečno beležio 1.3 poena, jedan skok i 0.7 asistencija po utakmici u regionalnom šampionatu, da bi u narednoj sezoni, takođe na tri utakmice, popravio učinak na 2.7 poena, 0.3 skoka i jednu asistenciju.
Njegovim stopama pošao je i Aleksa Dimitrijević (18), centar Partizana visok 215 centimetara koji je zaigrao protiv Mege u polufinalu Kupa Radivoja Koraća. Debitovao je u protiv istog tima u KLS-u gde je postigao osam poena, takođe je bio i na pozajmici u Metalcu. Kao član juniorske reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu je beležio 10.4 poena, 7.1 skok i 2.7 blokada.
Budući da nije imao željenu minutažu kod Željka Obradovića, odlučio je da promeni sredinu i odlučio se za Krejton.
Nema sumnje da Srbija ima pregršt košarkaših talenata, ali sa njima mora da se radi, da im se pruži šansa i da se, u pojedinim situacijama, istrpe. Rezultat može, ali ne mora nužno da trpi. Štaviše, tokom sezone se „nameste“ situacije da dobiju šansu i na taj način se spremaju za ispite na velikoj sceni. Dok se to ne promeni, Partizan i Crvena zvezda će da se oslanjaju na strance i iskusne igrače, dok će talenti svoj put da grade preko američkih koledža.