Priče i teorije su jedno, a praksa često pokaže drugačije. U ovom slučaju praksa je teren, gde se sve kristalno vidi. Ako se krene od starta do poraza od PSV Ajndhovena, jedno je sigurno – više se očekivalo od Crvene zvezde.

EVROLIGA: Kvota naše kladionice na pobed Crvene zvezde protiv Makabija (20:05) je 1.64.

U svakom smislu više, ali pre svega na broju bodova. Postoje problemi koji su rešivi, kao i jasna slika da fali kvalitet za elitno takmičenje.

Trio je pogodak… Naser Điga, Šerif Ndiaje i Mvumpa Silas. Istina, Silas protiv PSV-a nije imao učinak kao ranije. Dobro je čuvan, ali se vidi da ima „petlju“.

Štoper i prvi strelac tima su enormno napredovali, što se vidi po učinku i interesovanju klubova. Postali su bitne karike, pokazali su da imaju „žicu“ u borbi sa jačima. Kada su razigrani, Mirko Ivanić i Nemanja Radonjić su domaće uzdanice.

Primetno je, takođe, da pojedinci nemaju kvalitet za igranje u Ligi šampiona. To se ne odnosi na novajlije već na neke „starosedeoce“…

Crveno-beli su pred poslednje kolo na 32. mestu, ali zauzimaju četvrtu poziciju po broju primljenih golova. Ispred su samo Slovan, Salcburg i Jang bojs sa kojim sledi sudar na oproštaju, 29. januara u Bernu.

Broj primljenih golova je najveći problem crveno-belih i znak da mora da se renovira poslednja linija, mada često odbrana zavisi od učinka čitavog tima. Tri gola po utakmici u mreži je puno, ako se hoće iskorak.

Vidi se da je balans između odbrane i napada daleko, da treba imati igrače čiji je primaran cilj da budu „čuvari“. Falila je često agresivnost, nedostajale su i bolje odluke, u svakom smislu.

Treba da se uradi detaljna analizu, da sledeći put bude bolje ili da se zadovolji nastupima u Ligi Evrope ili Ligi konferencije, gde si konkurentan i možeš da dođeš mnogo dalje.

Često ambicije i realna slika nisu u skladu, kao ovog puta učinak Crvene zvezde u premijernom izdanju ove Lige šampiona.