Među fudbalskim vernicima odavno kruži izreka (često se pokazala kao istinita), da razliku na terenu pravi defanzivni vezni koji ume s loptom. Ne kažemo da dvojica u sadašnjoj Zvezdinoj defanzivnoj veznoj liniji ne umeju da igraju fudbal, ali podsetimo se vremena od pre 30 i kusur godina. Pa i malo svežijeg.

Na meču Spartak Subotica – Crvena zvezda, naša kladionica nudi kvotu 1.93 za igru 2-2&3+.

Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić je, gostujući na RTS, s ponosom izjavio da je ovo najbolji tim od Barija ’91.

Da li je?

VEZISTA IZ UDŽBENIKA

Vratimo se na poziciju o kojoj govorimo. Defanzivni vezisti crveno-belih u to vreme bili su Vladimir Jugović i Siniša Mihajlović, koji je pokrivao levu stranu. Osim njih, u to vreme je terenom špartao i Refik Šabanadžović koji se u istom tom Bariju našao u startnoj postavi, menjajući povređenog standardnog desnog beka Duška Radinovića.

Mihajlović je tokom karijere menjao pozicije. Na kraju se profilisao kao štoper, naravno i kao čovek koji je imao dinamit u levici. Okrenimo se Jugoviću.

Proizvod Zvezdine škole, sada već sedi gospodin iz okoline Trstenika bio je klasična matrica za defanzivnog veznog. Kadar da oduzme loptu, da u sledećoj sekundi podeli završni pas za gol. Setimo se Tokija i meča sa čileanskim Kolo Kolom za titulu klupskog prvaka sveta. S golom je spojio Dejana Savićevića, sekundu po prijemu lopte.

Jugović je u Zvezdu došao baš leta pred početak sezone 1990/91. Zapravo, vratio se, jer je dete kluba iz Ljutice Bogdana i jedno od otkrića čuvenog, preminulog Tome Milićevića.

Prethodno je bio na pozajmici u Radu, sada nažalost posrnulom. Tamo, na Banjici, bio je ideolog igre, klasična „desetka“.  Legenda kaže da mu je trener Ljupko Petrović, kada se vratio sa pozajmice, rekao da ga vidi isključivo na mestu na kojem će kasnije da se proslavi.

Verujemo da mu nije bilo pravo. Prihvatio je ulogu i postao Zvezdin vojnik.

Ne zaboravimo da je u vreme osvajanja Kupa šampiona Vladimir Jugović imao nepune 22 godine. Lopta je u njegovim nogama bila kao u sefu, kao i kasnije, kada će da postane najtrofejniji srpski igrač ikada. Osvajač Lige šampiona sa Juventusom, sa istim klubom, kao i sa Zvezdom klupski prvak sveta, šampion Italije…

Vratimo se u bližu prošlost. Selektori koji su stavljali Dejana Stankovića na poziciju desetke, a to je bio broj koji je (zasluženo) nosio na dresu, pravili su grešku. Tek je Radomir Antić shvatio da je Stanković klasičan zadnji vezni i vratio ga je u postavci dvadesetak metara. Epilog je ubedljiv plasman na Mundijal u Južnoj Africi. Nemojmo sada da se bavimo dešavanjima na jugu „Crnog kontinenta“.

IMAO JE NAJVAŽNIJU ULOGU U…

Svako poređenje sa timom iz Barija, ili uopšte iz te sezone, ne stoji. Jugović je orao teren, on je „doneo“ onu loptu do Mihajlovića, koju je Augentaler „svećom“ smestio u mrežu pored sluđenog golmana Aumana u revanšu polufinala sa Bajernom. Iako u toj evropskoj sezoni nije dao nijedan gol, on je uz Miodraga Belodedića bio „Iks faktor“.

U Ljutice Bogdana su verovali da u Kruniću i Elšniku mogu da dobiju novog Vladimira Jugovića. Ili bar nešto bleđu kopiju. Nažalost, nisu mu ni blizu.

Kao ni ostali na svojim pozicijama. Ali, to je već neka druga priča.