Fudbalski klub Partizan potpisao je Patrika Andradea, fudbalera sa Zelenortskih Ostrva. Dobri poznavaoci istorije fudbala setiće se da se davno, pre skoro 100 godina, pričalo o jednom Andradeu kao o jednom od najboljih fudbalera sveta. Ovo je priča o tom Urugvajcu koji je bio šampion sveta na prvom Mundijalu 1930. u Montevideu.
Istoričari fudbala smatraju da je prva crnoputa fudbalska zvezda bio Hose Lenadro Andrade. Bio je Urugvajac, iako mu je majka bila Argentinka. Poznavaoci prilika kažu da mu je otac bio ekspert za „afričku magiju“. Iz nekog razloga mali Hose je u ranom degtinjstvu prešao da živi kod tetke.
Njegova prva pasija bila je muzika, zatim je otkrio čari karnevala. Od malena je naučio da radi, bio je čistač cipela i ulični prodavac novina. Fudbal je otkrio na ulici, a potom je u malom klubu zvanom Misiones fudbal otkrio njega. Prvi profesionalni ugovor potpisao je sa klubom Belja Vista. Bio je upadljiv ne samo zbog boje kože. Sa visinom 1,80 m. bio je istovremeno i jak i okretan, dobar u skoku i vešt sa loptom. U Belja Vista je kraće vreme igrao sa Hose Nasazijem, jednim od najboljih fudbalera Urugvaja tog vremena. Nasazi mu je već 1923. otvorio vrata državnog tima. Kasnije su dugo godina bili sjajan odbrambeni tandem.
ŠAMPION NA PRVOM MUNDIJALU
Bio je deo urugvajske reprezentacije koja je dvadesetih godina 20. veka smatrana najboljom na svetu. Urugvaj je bio olimpijski šampion 1924. u Parizu i 1928. u Amsterdamju zbog čega se smatrao „svetskim šampionom“ pošto Mundijali nisu postojali. Kad je 1930. organiozovan prvi Urugvaj je dobio domaćinstvo po dva osnova: kao dvostruki olimpijski pobednik i povodom 100 godina nezavisnosti zemlje. Andrede nije više bio u vrhunskoj formi, ali je ipak bio pozvan i pomogao da se osvoji titula.
Posle titule u Amsterdamu 1928. našao se u idealnom timu turnira, već je uveliko bio zvezda. Urugvaj je titulu „prvak sveta“ i formalno potvrdio 1930. na prvom svetskom prvenstvu u Montevideu. U finalu je sa 4:2 pobeđena Argentina a u idealnih 11 izabrai su: Baljesteros (Urugvaj), Nasazi (Urugvaj), Paternoster (Argentina), Andrade, Monti (Argentina), Patenaod (SAD), Skarone (Urugvaj), Stabile (Argentina), Fereira (Argentina), Preginjo (Brazil) i Cea (Urugvaj).
Tih dvadesetih godia u Urugvaju procenat crnoputog stanovništva bio je oko pet odsto. Crnci su bili poreklom iz Afrike, a stigli su kao robovi u periodu kolonizacije, prvo u Brazil. Ropstvo je ukinuto kada je Urugvaj 1830. stekao nezavisnost, ali su posledice diskirimancije još dugo potrajale. Jedna je bilo malo crnoputih fudbalera.
Andrade je bio izuzetak. Počeo je na ulici, a već 1921. postao je registrovani fudbaler u klubu Belja Vista. Kao izraziti talenat privukao je pažnju velikih klubova i 1924. obukao je dres Nasionala. Ostao je do 1930. kada je prešao u redove velikog gradskog rivala Penjarola čiji je dres nosio do 1935. Postoji i podatak da je tokom 1933. kratko igrao za Atlantu u Argentini, takođe i za Wondererse iz Montevidea 1936. a karijeru je završio u Argentina juniorsu 1937.
NOGE OD ZLATA
Igrao je u odbrani, najčešće na poziciji štopera. Tokom Olimpijskih igara u Parizu 1924. francuska štampa nazvala ga je „merveiller noir“, odnosno „crna divota“. Pisalo je da imao „noge od zlata“ jer se gotovo podjednako dobro služio obema. U Engleskoj je proglašen „najboljim Urugvajcem svih vremena“ a Međunarodni olimpijski komitet dodelio mu je odlikovanje „Olimpijski kup“.
Bio je brz, elegantan, dobar u skoku, odličan u pozicionoj igri. Ulivao je sigurnost saigračima, a kod rivala je izazivao poštovanje. Bio je oličenje fer-pleja, išao je čak dotle da u retkim prilikama kada je davao gol nije proslavljao. Evropu je još jednom zadivio tokom turneje Urugvaja 1925
U reprezentaciji je od 1923. do 1930. odigrao 34 utakmice i dao jedan gol. Osim dve titule olimpijskog šampiona i trijumfa na Svetskom prvenstvu 1930, tri puta je (1923, 1924. i 1926.) bio prvak Južne Amerike, jednom je Urugvaj (1927) bio drugi, a 1929. treći. Na Kopa Amerika, prvenstvu kontinenta, 1926. bio je proglašen za najboljeg igrača.
Međunarodno udruženje istoričara i statističara sporta (IFFHS) svrstalo ga je na 20. mesto liste najboljih južnoameričkih igrača svih vremena, a u konkurenciji najboljih fudbalera 20. veka našao se na 21. mestu.
SVIRAO VIOLINU
Bio je zanimljiva ličnost i van terena. Svirao je violinu, obožavao karnevale, voleo je noćni život i bio poznat u svim noćnim klubovima glavnog grada Urugvaja. Priča kaže da je nekom prilikom u Parizu igrao tango sa čuvenom Džozefinom Beker, a druga anegdota kaže da je tokom Olimpijskih igara u Parizu 1924. znao da pobegne iz hotela u potrazi za čarima noćnog života u glavnom graDu Francuske.
Tokom karijere bio je veoma popularan, ali nije umeo da se nosi sa slavom. Sve što je zaradio kao fudbaler proćerdao je. Umro je u nekoj rezidenciji za siromašne, zaboravljen od svih. Imao je samo 56 godina i tri dana. Bio je slep, što je bila posledica nekog sudara sa stativom dok je igrao. Vremenom, stanje vida se pogoršavalo do konačnog slepila. Pred kraj života utehu je tražio u alkoholu.
Novinar Friz Hak, poreklom Nemac, jedva ga je pronašao nekoliko dana pred smrt. Bio je užasnut onim što je video. Andrade nije mogao da odgovori ni na jedno pitaje, umesto njega činila je to njegova sestra. U sobi je bio jedan krevet, jedan orman i nekoliko medalja u jednoj kutiji za cipele.
Umro je zaboravljen, ali je posthumno rehabilitovan, Bilo koja istorija fudbala u Urugvaju nezamisliva je bez Andradea. Kada sam 2014. posetio Muzej fudbala na stadionu „Sentenario“ na kome je Andrade 1930. trijumfovao sa drugovima, „našao“ sam ga među velikanima, i slikao se pored njega, kao sa njim.
Njegov sinovac Viktor Rodrigez Andrade bio je šampion sveta sa Urugvajem 1950. u Brazilu. Hose Lenadro Andrade bio je na tribinama, svedok trijumfa Urugvaja 20 godina posle onog u Montevideu.
Ako ovaj Partizanov Andrade ima bar nešto od kvaliteta koje je imao slavni prezimenjak-“crno-beli” su napravili dobar posao.
PROČITAJTE JOŠ:
PET POGODAKA U METU I JEDAN PROMAŠAJ Ako želiš dobro strano pojačanje pozovi Grofa…