Niže lige imaju svojih čari. Jedna od njih je to što određen broj klubova u svojim redovima ima košarkaške veterane, bivše članove velikih klubova i jakih takmičenja, koji na zalasku svojih karijera vraćaju košarci deo duga igrajući u lokalnim ekipama. O njima se pričaju urbane legende, oni motivišu protivničke igrače, a najvažnije je, kao lokalni idoli direktno utiču na decu da se opredele za košarku i počnu da je treniraju.
Jedan od takvih je Aleksandar Mladenović, centar niškog Konstantina. Iako ima 39 godina i u narednoj sezoni biće uzdanica trenera Milana Tubića. Srpska publika ga pamti iz perioda kada je kao član Ergonoma bio najbolji igrač domaće lige. U Srbiji je igrao još za Megu, Hemofarm i Lajonse, a dubok trag ostavio je u Rumuniji i Poljskoj. Njegov slučaj je poseban jer osim što je košarkaš, u Konstantinu radi i kao sportski direktor. Mladenović je razmišljao o završetku karijere, ali zbog situacije u kojoj se klub nalazi, registrovan je i za narednu sezone.
– Igraću i u novoj sezoni, na žalost. Kažem tako iako me niko ne prisiljava, ali znam kakva je situacija. Budžet Konstantina je mali i u njega smo uspeli da uklopimo 11 seniora. Među njima je jedan visoki igrač, drugog nismo mogli da nađemo, a i da jesmo ne bismo mogli da ga platimo. Ja ću popuniti to mesto – rekao je Mladenović na početku razgovora za MaxBet sport, pa se osvrnuo na igrače iz mlađih kategorija.
– Imamo dva visoka juniora za koje mislim da mogu da igraju košarku. Ali, moraju da treniraju i da zasluže mesto. Ako oni budu imali ispravan odnos biće dobro i njima, a meni takođe mnogo olakšan posao.
KOŠARKA JE U NIŠU BILA I NA NIŽEM NIVOU
Mladenović nije zadovoljan kako mlađe generacije u Nišu doživljavaju košarku.
– Deca danas misle da će samo igranjem košarke rešiti egzistenciju, možda nisu oni krivi, moguće je da ih saveti roditelja navode na takav utisak. Nema ništa od toga, košarka prvo mora da se voli, jer iz ljubavi kreće želja za treningom koji nije lak. Naporan je to put i nema preskakanja stepenica. Pratim nove generacije i mada to ne volim, poredim sa vremenom kada sam ja počinjao.
Zaključak iz primera koji je naveo je jasan.
– Moj prvi trening je bio 21. septembra 1999. godine u pola deset prepodne. Znam kako je prošao kompletan trening i pamtim sve vežbe. U to vreme je niška košarka bila na nižem nivou nego danas, što nije lako zamisliti. Bez obzira na sve, mi smo svi išli na tri termina dnevno koliko je naš klub imao tada. Košarka na najnižem nivou, nismo imali nikakvu perspektivu ispred sebe, niti velike ambicije, ali smo voleli to što radimo i svi smo trenirali kao ludi – istakao je Mladenović i dodao:
– Samo sam ja iz te generacije nastavio da se bavim košarkom, ostali su imali neke druge prioritete u životu. Bez obzira na to, dok su trenirali, imali su pošten odnos prema obavezama. Šta je u glavama današnje dece ja ne znam? Nismo imali ni patike, nismo gledali na opremu. Danas su svi momci u novim patikama, čarapama, svaki trening kao NBA utakmica. Mislim da im je spoljašnja slika mnogo bitna, dok sam igrao nisam na to obraćao pažnju.
MOGUĆE JE BITI I SPORTSKI DIREKTOR I KOŠARKAŠ
Očekivanja mladih su takođe drugačija nego pre.
– Kada sam ja pozvan na prvi trening u Ergonomu nije mi bilo bitno da li igram ili sedim, da li sam u planu za nešto ili sam tu da popunim broj. Danas decu to ne impresionira, sve se promenilo, deca, prioriteti, sport.
Mladenovićev povratak u Niš usledio je u trenutku kada su Konstantinove šanse za opstanak u Drugoj ligi bile male. Nišlije na kraju sezone nisu uspele da sačuvaju drugoligaški status a Mladenović je to dosta teško podneo. Prihvatio je da bude i sportski direktor, ali i da igra u Prvoj regionalnoj ligi, ima jaku volju da ne bude upamćen kao član generacije koja je ispala iz Druge lige, već kao deo ekipe koja je vratila u viši rang.
– Imam tog nekog terača, nekad mi je naporno da ispratim sam sebe. Dajem se na više polja. Krivo mi je što se desilo da mojim povratkom u klub ispadnemo iz lige. Voleo bih da se o Nišu ne priča kao o sredini u kojoj košarka nema perspektivu. Gde god da odem pitaju me da li je moguće da Niš ne može da ima kvalitetan klub. Evo, vidimo da je moguće. Teško mi to pada, radimo na tome da to promenimo.
ZA USPEH JE POTREBNO VREME, A KONSTANTINU JE USPEH PRIORITET
U prošlosti su mnoge stvari u niškoj košarci rešavane preko noći i to nikad nije donelo ništa dobro. Mladenović je svestan da je za uspeh potrebno vreme i uprkos rezultatskom kiksu prošle sezone, jer je povratak u Drugu ligu bio prioritet, nije „sekao preko kolena“.
– Mi smo prošle sezone imali 20 pobeda, znači da se ipak nešto radilo, izgubili smo na kraju od Bora, ali idemo dalje. Uspeh u sportu je proces, ne rešavaju se problemi odjednom.
Konstantin sada deli muku svih srpskoligaša, teško dolazi do kvalitetnih igrača.
– Mi nemamo igrače, moramo da ih stvorimo, a uz to i da jurimo rezultat. Da smo se mi plasirali u Drugu ligu, ja bih lakše sastavio tim za sezonu sa Nišlijama koji već igraju taj rang takmičenja. Sada nismo u situaciji da dovodimo igrače sa strane, iz drugih sredina.
KONSTANTINU JE MESTO U KLS
Nije lako ni zadržati mlade igrače u takvim okolnostima.
– Prošle sezone smo imali sedam seniora i ostalo su bili juniori. Plan je bio takav da ove sezone neki od njih imaju veću ulogu. Pošto nismo ušli u Drugu ligu oni su otišli iz kluba. Ja ih razumem, prirodno je imati velike ambicije. Nama je drago da momci koji to mogu nastave da se bave košarkom, da smo im nešto pomogli. Pa jednog dana, kada budu drugačije okolnosti i ako nam se putevi ukrste, možda se vrate da pomognu. Ove godine nam se vratio Dimitrije Nikolić iz Amerike, kod nas je prošao mlađe kategorije. Imao je neki svoj razvojni put i sada je tu u klubu, biće nam od velike pomoći za izazove koji predstoje.
Cilj je da više nikom vrata ne budu zatvorena.
– Ne razmišljam u pravcu kakav si košarkaš takav si čovek, a kod nas je to česta pojava. Ne otpisujem ljude. Opet, želimo da stvorimo igrače koji će nam doneti rezultate na duži period. Od ovih košarkaša koji su nam na raspolaganju želimo da napravimo nešto što će u perspektivi pomoći klubu. Neki će postati treneri mlađih kategorija, neki će biti uspešni privrednici pa će pomoći Konstantinu… „
Svestan je Mladenović da je pred njim puno posla kako bi sve dobilo smisao.
– Nama ambicija ne sme biti Druga liga, već samo prvi korak. Konstantin je klub od posebnog značaja za Grad Niš, imamo veliku odgovornost. Moramo u nekoj perspektivi razmišljati i o povratku u KLS, tamo nam je mesto. Realnost je ovo što imamo sada, ali na nama je da se potrudimo, da vredno radimo i treniramo. Nadam se da će to biti dovoljno za prvo mesto ove sezone – zaključio je Aleksandar Mladenović.